Privatizacija - Srbija

Lazard budući privatizacioni savetnik za Komercijalnu banku

Srpski bankarski sektor u prvoj polovini godine je ostvario dobit od 35,2 milijardi dinara ili blizu 300 miliona evra.

Nakon dobiti veće od pola milijarde evra ostvarene prošle godine, ova će izgleda biti još i bolja. Uporedo sa oporavkom profitabilnosti u bankarskom sektoru se dešava i dugo najavljivani proces konsolidacije. Već više od decenije stručnjaci, pa i sami bankari govore da je 30 i više banaka previše za ovako malo i siromašno tržište.

Nakon izbijanja krize od 2011. godine broj banaka je počeo da se smanjuje, na žalost zbog bankrota banaka sa, uglavnom, značajnim državnim vlasništvom, što je poreske obveznike koštalo blizu milijardu evra. Drugi talas konsolidacije odvija se poslednje dve, tri godine tokom kojih je čak devet banaka promenilo vlasnika, a još dve to očekuje u narednoj godini.

Najvažniji događaj u bankarskom sektoru sasvim sigurno biće prodaja Komercijalne banke u kojoj je država sa 41,74 odsto akcija najveći akcionar. Ministarstvo finansija raspisalo je polovinom oktobra poziv za izbor privatizacionog savetnika Komercijalne sa rokom za dostavljanje ponuda do 12. novembra iako je 2015. godine već izabrana japanska investiciona banka Nomura za isti posao.

Iz Vlade nikada nije stiglo objašnjenje šta je uradila Nomura i zašto se traži novi savetnik za isti posao. Kako Danas nezvanično saznaje iz dobro obaveštenih izvora novi privatizacioni savetnik najveće banke u državnom vlasništvu biće francuska konsultantska kuća Lazard, koja je već angažovana na nekim velikim poslovima u Srbiji.

Lazard savetuje državu kod koncesije Aerodroma Nikola Tesla koju je dobio francuski Vansi erports. Iako je Vansi trebalo još u septembru da preuzme upravljanje aerodromom (i uplati fiksni deo koncesione naknade od 501 miliona evra), ovo je obavljeno tek krajem prošle nedelje.

Lazard je savetovao i Telekom Srbija prilikom neuspešne privatizacije 2015. godine kada ponude nisu zadovoljile Vladu Srbije. Tada je otkriveno da je ova investiciona banka imala sporazum o akvizicijama investicionog fonda Apolo u Evropi koji je bio i jedan od konkurenata za kupovinu Telekoma pa je bilo spekulacija da postoji konflikt interesa u ovom poslu.

U regionu, Lazard je savetovao slovenački državni fond SOD prilikom prodaje Nove kreditne banke Maribor 2015. godine. U slovenačkoj javnosti ova privatizacija naišla na kritike jer je NKBM prodata američkom investicionom fondu Apolo koji je nastupio zajedno sa EBRD-om za 250 miliona evra. Samo dve godine ranije država je dokapitalizovala posrnulu banku sa čak 870 miliona evra, od čega 250 miliona u državnim obveznicama, a ostalo u gotovini.

Kako bilo za Komercijalnu banku vlada veliko interesovanje u finansijskom svetu. Do sada je zainteresovanost pokazala OTP banka, mada ukoliko se realizuje preuzimanje Sosijete ženerala koje je već dogovoreno, OTP bi sa Komercijalnom imao oko 25 odsto tržišta i pitanje je kako bi na to gledale Narodna banka Srbije i Komisija za zaštitu konkurencije.

Kako je Danas već izvestio, američki investicioni fond Riplvud advajzoris je izrazio zainteresovanost za udeo u Komercijalnoj, a zanimljivo je da je šef ovog fonda Timoti Kolins svojevremeno radio za Lazard. Takođe, u bankarskim krugovima se pojavila i informacija da je Direktna banka u vlasništvu biznismena Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića takođe zainteresovana za Komercijalnu.

Njih dvojica su 2016. kupili Kreditnu banku Maribor iz Kragujevca i preimenovali je u Direktnu banku, a sa njom u aprilu ove godine kupili Pireus banku. Takođe, među interesentima se spominju i austrijske banke Rajfajzen i Erste.

Predsednik IO Erste banke Slavko Carić je još pre dve godine izjavio kako je ova banka zainteresovana za kupovinu nekog od većih konkurenata, a uz to je Erste banka u većini centralnoevropskih zemalja vodeća banka, dok je u Srbiji sedma sa tržišnim učešćem od pet odsto.

Kod Komercijalne banke postoji i komplikacija u vidu manjinskih vlasnika EBRD-a sa 24,4 odsto i IFC sa 10,15 odsto vlasništva koji imaju tzv. put opciju koja im daje pravo da državi prodaju svoje udele i to kako je prošle godine izjavila premijerka za 252 miliona evra. Kako nezvanično saznajemo investitori su odlučili da ne iskoriste ovo pravo bar do leta 2019. godine.

Sva bankarska tumbanja

Tokom 2016. godine Hipo alpe adria je promenila ime u Adiko banku nakon što ju je preuzeo američki investicioni fond Advent, a te godine su i srpski biznismeni kupili Kreditnu banku Maribor i preimenovali je u Direktnu. Takođe, u decembru 2016. Bank of Čajna je dobila dozvolu NBS.

Početkom 2017. godine Marfin banka je dobila novog gazdu i preimenovana u Ekspobank, a AIK banka Miodraga Kostića je kupila grčku Alfa banku i promenila joj naziv u Jubanku da bi je zatim utopila u AIK.

U ovoj godini bilo je burno jer je Telenor banku preuzeo češki PPF fond, zatim Direktna je preuzela Pireus, a ovih dana je objavljena vest o dogovoru da OTP preuzme Sosijete ženeral. U oktobru je vlasništvo i ime promenila i ruska VTB banka postavši API banka nakon što je centralu kupio ruski biznismen Andrej Šljahovoj.

U 2019. godini očekuje se prodaja državnih akcija u Jubmes banci, kao i prodaja Komercijalne banke.