Privatizacija - Srbija

Loša "krvna slika" privatizovanih firmi

Istraživanje efekata privatizacije sprovedeno na uzorku od 417 preduzeća pokazalo je da se u 17,26 odsto firmi redovno isplaćuje zarada, uz uplatu poreza i doprinosa, a u 1,71 odsto bez uplate tih dažbina.

Istraživanja koje je sprovelo Radno telo Socijalno-ekonomskog saveta zaduženo za ekonomska pitanja, pokazalo je da u 2,91 odsto anketiranih firmi, zaposleni uopšte ne primaju zaradu, plate sa zakašnjenjem od jednog do dva meseca primaju u 5,6 odsto preduzeća, od tri do četiri meseca u 1,43 odsto, dok plate kasne četiri meseca u 0,24 odsto preduzeća.

Uzorak na kome je sprovedeno ovo istraživanje je reprezentativan, odabran je po metodi slučajnog uzorka od ukupno 1.266 privatizovanih preduzeća u periodu od 2002. do 2011.

Slika je, međutim, realnija, ukoliko se u obzir uzmu samo anketirane firme, odnosno iz uzorka izuzmu preduzeća koja su bila predmet istraživanja, ali u kojima je iz objektivnih razloga bilo nemoguće popuniti upitnik jer su brisane iz registra, u postupku su likvidacije ili nemaju zaposlene.

Takvi podaci pokazuju da zaposleni primaju plate zajedno sa doprinosima i porezima, u 49,3 odsto firmi, u 4,9 odsto se one redovno isplaćuju, ali se ne uplaćuju porezi i doprinosi, a u 8,3 odsto preduzeća plate se uopšte ne isplaćuju

Sa zakašnjenjem od jednog do dva meseca zaposleni primaju platu u 16 odsto takvih firmi, od tri do četiri meseca u 4,1 odsto, a sa zakašnjenjem dužim od četiri meseca u 0,7 odsto.

Zaposleni nisu imali zaostale zarade pre privatizacije u 55 preduzeća obuhvaćenih istraživanjem, dok su zaostale plate isplaćene u 38 anketiranih firmi i to za najmanje jedan mesec, a najviše 24 meseca.

Iznos otpremnina varira od preduzeća do preduzeća i one su isplaćivane u rasponu od 40 evra do 750 evra po godini radnog staža, prema podacima u preduzećima koja su popunila upitnik.

Istraživanje je pokazalo da je u oko 8,7 odsto ovih preduzeća isplaćeno 100 evra po godini radnog staža, a 52,20 odsto slučajeva isplaćen je zakonski minimum, dok je u pojedinim firmama ovo kombinovano sa isplatom otpremnine na osnovu sporazuma sa svakim radnikom.

Od ukupnog broja privatizovanih preduzeća koja su obuhvaćena uzorkom, 23,35 odsto posluje u kontinuitetu, a u13,62 odsto kupac je investirao u poboljšanje tehničko-tehnološke osnove i povećanje imovine više od obaveznih ulaganja iz kupoprodajnih ugovora.

U oko 8,51 odsto anketiranih firmi tvrde da je iznos investicija bio i veći, 3,89 procenata anketiranih smatra da kupac nije uopšte uložio u preduzeće, a 3,64 odsto da je otuđio imovinu preduzeća.

Zaposleni su u istraživanju iskazali i potrebu za formiranjem Fonda za pomoć zaposlenima.

Tako 65,3 odsto anketiranih smatra da treba osnovati Fond iz koga bi se finansirale štete koje su kupci nanosili zaposlenima, pre svega neisplaćene zarade.

Karakteristično za ovo istraživanje je što je od planiranog broja anketiranih preduzeća njih 131 brisano iz registra, a 53 ih je bilo u stečaju, što predstavlja ukupno 184 ili 14,53 odsto svih privatizovanih preduzeća.

Takođe sindikati i zaposleni u 87 firmi nisu želeli da učestvuju u istraživanju, zbog straha od vlasnika ili zabrane da traženi podaci budu izneti u javnost.

Ukoliko se dobijeni rezultati projektuju na celokupnu nacionalnu ekonomiju i uzmu u obzir preduzeća koja više ne zapošljavaju ni jednog radnika, potvrđuju se procene da je u privatizaciji posao izgubilo gotovo tri četvrtine (74,41 odsto) ljudi zaposlenih u društvenom sektoru, naveli su istraživači.

Pri tome nije reč o porastu produktivnosti, već o gašenju mnogih proizvodnih pogona, navedeno je u istraživanju koje je objavljeno i u publikaciji pod nazivom "Efekti privatizacije u Srbiji".