Privatizacija - Srbija

Loša privatizacija Zastave Elektro

Od početka privatizacije u Srbiji prodato je 1720 preduzeća, raskinuto je 564 ugovora. Samo u slučaju Zastave Elektro država je izgubila više od milion evra.

Zastava Elektro prodata je 2006. konzorcijumu trojice biznismena, koji su napraviviši milonske dugove posle protesta radnika to preduzeće vratili državi.

Vlasnici - konzorucjum Ranka Dejanovića, Dragana Mostića i Nebojše Bankovića semptembra 2009. potpisali su sporazum sa ministarstvom ekonomije, prema kome državi vraćaju firmu bez nadoknade.

Pomenuti konzorcijum je firmu kupio 2006. za 300.000 evra. Kada su je pre godinu dana vratili u vlasništvo države dug je, kako nam je rečeno u ministarstvu ekonomije, iznosio između 4 i 4,5 miliona evra.

Država početkom ove godine ponovo prodaje Zastavu Elektro koreanskoj fabrici Jura i to za tri miliona evra.  Sve pare od ponovne prodaje otišle su bankama za kredite i radnicima za plate i doprinose. Kako nam je rečeno u Ministarstvu ekonomije, ostali su dugovi od najmanje milion evra prema lokalnoj samoupravi i drugim poveriocima.

U Agenciji za privatizaciju, ministarstvu ekonomije i MUP-u nisu mogli da nam odgovore na pitanje kako je moguće da država u ime svih nas plaća štetu koju su firmi naneli njeni bivši vlasnici i da za to niko ne odgovara.

Slobodan Gajić, predsednik sindikata Zastave elektro u pitanje dovodi i postupanje Agencije za privatizaciju, koja prema njegovim rečima nije adekvatno kontrolisala postupke novih vlasnika Zastave elektro.

"Na koji način je Agencija za privatizaciju prihvatila to njihovo obavezno ulaganje kad nigde ne postoji potpis tog čoveka? To je samo jedan čist papir na kome stoji ugovor se zaključuje između toga i toga, dole je kupac ali njegovog potpisa nema", tvrdi Gajić.

Prema dokumentaciji u koju je B92 imao uvid, jedan od načina kako se iz Zastave elektro izvlačio novac je i fingirana kupovina opreme.

Naime UO Zastave Elektro čiji je predsednik Dragan Mostić, jedan od trojice tadašnjih vlasnika Zastave Elektro, doneo je odluku da se za nabavku opreme uvede posrednik.

Angažovana je firma Dama M iz Šapca, čiji je vlasnik Mostićeva majka, a on direktor. U kupoprodajanom ugovoru stoji da je opremu naručio Ranko Dejanović, inače muž predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović koji ima najveći vlasnički udeo u Zastavi Elektro.

Dragan Mostić, odnosno Dama M, kupuje mašine od trećeg lica - Vladimira Markovića iz Novog Pazara. Na ugovoru nema pečata, niti je overen kod suda. Kada smo pozvali fiksni broj na adresi Duborvačka 12 u Novom Pazaru, koju je Vladimir Marković naveo kao svoju u pomenutom ugovoru, rečeno nam je da za to ime nikada nisu čuli.

Predsednik sindikata Zastave Slobodan Gajić kaže da su radnici sve ove dokaze dostavili i MUP-u, a od ministra Dačića dobili su obećanje da će sprovesti istragu tek kada su blokirali magistralnu prugu i započeli štrajk glađu.

"Tada je u jednom momentu on rekao, nemojte ništa da mi pričate, sve znam, ali nemojte mnogo Slavicu da mi dirate, jer vi znate da je ona moj potpredsednik stranke i ja sve ovo zbog nje radim, a ja ću lično da izvršim pritisak na tog Ranka Dejanovića da vrati fabriku radnicima. To su njegove reči i to mogu da potvrde svi koji su bili samnom na tom sastanku kod ministra", tvrdi Gajić.

Ministar policije Ivica Dačić nije želeo da komentariše optužbe radnika, a na pitanje šta je sa istragom za zloupotrebu ovlašćenja i uništavanje firme iz MUP-a su nam poslali saopštenje.

U martu 2008. Okružnom javnom tužilaštvu u KG podneta je krivična prijava protiv Dragana Mostića iz Šapca zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje službene isprave. Podneta je prijava i protiv Predraga Stevanovića iz Rače, direktora Zastave Elektro zbog sumnje da je izvršio krivično delo neosnovano dobijanje kredita.

Kako na je rečeno u MUP-u, nadležno tužilaštvo naložilo je PU u Kragujevcu da izvrši dalje provere navoda krivične prijave, međutim to traje već dve godine.

(Sutra sledi nastavak o tome kako je konzorcijum na čijem je čelu bio Ranko Dejanović za spornu opremu dobio dva kredita iz Fonda za razvoj za koja je utvrđeno da su nenamenski potrošena i gde su završile plate i dnevnice radnika zarađene u inostranstvu.)