Privatizacija - Srbija

Loše privatizacije

Svaka četvrta privatizacija u Srbiji je propala. Raskinuti su ugovori u više od 25 odsto prodatih preduzeća.

Od 2001. godine, tenderom ili aukcijom prodato oko 2.300 preduzeća.

U Srbiji je propala svaka četvrta privatizacija. Ugovori u više od 25 odsto prodatih preduzeća su raskinuti. Tenderom ili aukcijom, od 2001. godine, prodato je oko 2.300 preduzeća.

Mnogi vlasnici pokazali su se kao loše gazde, a neki su, ispostavilo se, kriminalci. U Agenciji za privatizaciju potvrdili su za RTS da više nema kupovine firmi na rate i da je, za neispunjavanje obaveza, uveden automatski raskid.

Zbog loših privatizacija, radnici su ostali bez posla, nove gazde su obećavale mnogo, a očekivanja radnika su bila velika. Tako je bilo i u kraljevačkom preduzeću "Autotransport", 2007. godine.

"Većinski vlasnik je pokušao, bez saglasnosi agencije za privatizaciju, da stavi autobusku stanicu pod hipoteku", rekao je Zoran Maričić, zastupnik kapitala Kraljevo.

Radnici "Autotransporta" kažu da su uslovi nikakvi, da nema čime da se radi i da ne znaju ko je vlasnik.

U agenciji za privatizaciju negiraju odgovornost za loše privatizacije, jer nisu imali pravo da proveravaju kupce.

"Nijedna privatizacija u Srbiji nije sprovedena tako što je prvoplasirani kupac na aukciju ili tender doneo kofer para ili kesu novca i time platio. Privatizacije su sprovedene tako što je novac uplaćen sa bankarskih računa", rekao je Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju.

Od početka godine, agencija je kontrolisala 828 privatizovanih preduzeća i do sada raskinula 572 ugovora.

Sve više uhapšenih vlasnika

Koliko je radnika ostalo bez posla nema precizne evidencije. Neinvestiranje u nove projekte, nepoštovanje socijalnog programa, neplaćanje obaveza državi, samo su neki od razloga za raskid ugovora, a uhapšenih vlasnika ima sve više.

"Smatram da, osim što država nije imala nikakvu strategiju šta je htela na kraju da postigne tom privatizacijim, bilo je, jednostavno, važno da neko plati i gotovo", rekla je Ruža Ćirković, novinarka nedeljnika NIN.

Prema rečima Ćirkovićeve, država nije predviđala kriterijume boniteta kupaca, naročito kod privatizacija aukcijom, tu kupac ne mora nikako da se legitimiše, važno je da ima pare.

Morala je postojati oštrija kontrola u privatizaciji, smatra Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju.

"Najbolje rešenje bilo bi da država svojih 70 odsto koje dobija nazad u tim preduzećima podeli onima koji imaju preostalih 30 odsto i da oni pokušaju da nastave da proizvode", rekao je Pavlović.

I Slovenija je imala iste probleme. Rešila ih je tako što je dozvolila više modela prodaje, a preduzeće je biralo jedno od njih.

Različite institucije su sprovodile i kontrolisale prodaju preduzeća, što je sprečilo korupciju u najvećoj mogućoj meri.