Privatizacija - Srbija

„Marina Dorćol” ima novog vlasnika

Taman kada je „Marina Dorćol”, posle niza neispunjenih obećanja o početku izgradnje, pala u zaborav, projekat je juče iznenada vaskrsao u beogradskoj javnosti.

Kompanija „Engel marina Dorćol” oglasila se vešću da ima novog vlasnika – međunarodnu investicionu kompaniju GBES, kojom rukovodi Dejvid Moris, naslednik jedne od najbogatijih porodica u Engleskoj. Uz to je saopštila da prikuplja dokumentaciju za lokacijsku dozvolu i da početak izgradnje ekskluzivnog stambeno-poslovnog kvarta sa marinom za 150 čamaca očekuje na proleće.

„Engel marina Dorćol” je bila deo firmi „Engel East Europe”, registrovane u Holandiji i „Capital investment and consultancy”, sa sedištem u Srbiji. Prodajom holandske firme, investiciona grupa GBES promenila je rukovodstvo u „Engel marini Dorćol”.

„Kompanija naglašava i želi da učini veoma jasnim da Dejvid Erikson, koji je svojevremeno bio na funkciji poslovnog menadžera, nema više nikakvu ulogu niti ovlašćenje u novom rukovodstvu preduzeća. U potpunosti se ograđujemo od njegovih izjava, kako prošlih tako i budućih”, navodi se u saopštenju.

Razloge ovakvog ograđivanja od bivšeg rukovodioca nova direktorka Milena Amon objašnjava činjenicom da je on prethodnih godina izjavljivao da radovi kasne zato što grad koči izdavanje građevinske dozvole.

– To nije bilo tačno. Dozvola nije mogla da bude izdata, jer nismo ni podneli zahtev. Od dokumentacije smo imali završen idejni projekat – kaže nova direktorka za „Politiku”.

Ipak kao vlasnik „Capital investment and consultancy”, Dejvid Erikson je ostao i dalje u ovom projektu, a njegov suvlasnički udeo u „Engel marini Dorćol” je, prema rečima Amonove, oko pet procenata.

Pravi razlog kašnjenja, kako se nezvanično može čuti, bio je nedostatak para za investiciju vrednu oko 160 miliona evra.

„Engel Marina Dorćol” je u februaru 2006. godine za oko dve milijarde dinara uzela u zakup 2,57 hektara uz Dunav na 99 godina. Na tom placu predviđeno je da se najpre uradi obaloutvrda sa 150 vezova za čamce i jahte, rekonstruiše stari kran i crpna stanica iz 1932. godine koji su pod zaštitom države, a tek u drugoj fazi zida pet stambenih zgrada, jedna poslovna kula i hotel.

Zbog višegodišnjeg kašnjenja, počele su da se množe spekulacije o razlozima: da je investitor odustao od gradnje, da je preprodao plac, da ne plaća redovno zakupninu. U Direkciji za gradsko građevinsko zemljište su svaki put ponavljali da investitor redovno izmiruje rate za najam zemljišta.

Potom je bilo reči da izgradnja kasni zato što je investitor Sekretarijatu za urbanizam predao projekat u kojem je predvideo duplo više kvadrata nego što je to dozvoljeno po detaljnom regulacionom planu. Da bi iz Marine Dorćol, kada su prekoračeni svi rokovi, stiglo objašnjenje da gradnja ne počinje zato što grad najpre treba da proširi Dubrovačku ulicu, sredi nadvožnjak…

U poslednje vreme je čak bilo reči o ustupanju, odnosno prodaji projekta. Kao kupci su se spominjali „Luka Beograd” i „Beograd Film”, ali su obe kompanije to demantovale.