Iako je rok za okončanje privatizacije davno istekao, na sajtu Ministarstva privrede još uvek se nalaze 142 preduzeća koja očekuju novog vlasnika.Od momenta kada je ovaj resor preuzeo aktuelni ministar Goran Knežević, rešen je status tek 47 firmi, od čega ih je svega sedam prodato dok je 26 završilo u stečaju. Za 14 društava postupak je obustavljen, ali nema naznaka kakva će biti njihova dalja sudbina. Pri tom, spisak Ministarstva nije konačan, jer je 2014. kada je donet novi Zakon o privatizaciji, bilo ukupno 556 neprodatih preduzeća. U kom su ona sada statusu, nema preciznih podataka.
Iako je rok za okončanje privatizacije davno istekao, na sajtu Ministarstva privrede još uvek se nalaze 142 preduzeća koja očekuju novog vlasnika.
Od momenta kada je ovaj resor preuzeo aktuelni ministar Goran Knežević, rešen je status tek 47 firmi, od čega ih je svega sedam prodato dok je 26 završilo u stečaju. Za 14 društava postupak je obustavljen, ali nema naznaka kakva će biti njihova dalja sudbina.
Pri tom, spisak Ministarstva nije konačan, jer je 2014. kada je donet novi Zakon o privatizaciji, bilo ukupno 556 neprodatih preduzeća. U kom su ona sada statusu, nema preciznih podataka.
U međuvremenu, preduzeća sa spiska o kome brine Ministarstvo, gomilaju gubitke a samo prvih 20 najvećih iz tog portfolija, koja zapošljavaju 35.117 radnika, u minusu je prema završnom računu iz prošle godine, ukupno 24,38 milijardi dinara. To je tek za oko 180 miliona manje nego 2015. kada je gubitak iznosio nešto preko 24,56 milijardi.
U to nisu uračunata otpisana dugovanja, "zaboravljene" rate kredita, posebno onih preko Fonda za razvoj, oproštene poreske obaveze, niti šteta koju ostala privreda trpi zbog njihovog povlašćenog položaja, a konačan ceh na kraju će opet platiti građani.
Ipak, poneka od tih firmi imala je i dobit u prethodna dva obračunska perioda, ali je ona gotovo simbolična - iznosi 1,1 milijardu 2015. i oko 500 miliona dinara prošle godine. Pri tom, u računicu nije ušlo 15 milijardi plusa u Telekomu, koji se takođe nalazi na spisku za privatizaciju, ali o njegovom statusu odlučuje Vlada.
Najveći gubitaš svakako je miljenik državnog vrha, RTB Bor, koji je sa tri zavisna preduzeća ušao u "crveno" za ukupno 5,9 milijardi. To bi bio napredak u odnosu na 13,7 milijardi gubitka iz 2015. kada bi se zaboravila činjenica da je sredinom 2016. ta grupa ušla u unapred pripremljen plan reorganizacije, usled čega joj je otpisano više od milijardu evra duga prema državnim poveriocima. I pored tog otpisa, ali i veće cene bakra na svetskom tržištu, Borski basen nije u stanju da napravi dobar rezultat.
Tik uz RTB Bor je i grupa preduzeća svojinski vezana za Srbijagas. U vrhu je pančevačka Azotara sa negativnim bilansom od šest milijardi, što je "napredak" u odnosu na godinu ranije, kada je gubitak bio 2,6 milijardi dinara.
Nije mnogo bolje poslovala ni Petrohemija, jer je minus veći od pet milijardi, što je drastičan skok u odnosu na 1,4 milijarde minusa iz godine pre. I MSK Kikinda je prošle godine uvećala gubitak sa 2,2 milijarde iz 2015. na 3,5 milijardi lane. Problem srpske privrede su i rudnici Resavice, koji su upisali gubitak od milijardu dinara uprkos subvencijama koje je to preduzeće dobija od države.
Može, ali...
Za šest preduzeća sa spiska kojim upravlja Ministarstvo privrede raspisani su tenderi, dok se za preostalih 136 još uvek analizira mogućnost privatizacije. A nije da ništa nije urađeno. Od tog broja, utvrđeno je da iz raznih razloga nije moguće objavljivanje tendera za 111 firmi, dok za 25 može, ali tek kada se prikupe pisma zainteresovanih kupaca, ili se utvrdi model privatizacije, ili se reguliše status imovine...