Privatizacija - Srbija

Nastavlja se prodaja zrenjaninske fabrike vode

Takva informacija stiže nakon što je zrenjaninski Privredni sud prošle nedelje obustavio prethodni stečajni postupak koji je Erste banka pokrenula nad stečajnim dužnikom Fabrikom vode doo Zrenjanin.

Postupak je obustavljen na zahtev Erste banke, koja u pisanom odgovoru listu Danas navodi da je takva odluka u interesu svih građana Zrenjanina.

– Banka je shodno važećim zakonima pokrenula predviđene postupke naplate dospelog potraživanja, a jedan od njih je i stečajni postupak. Međutim, s obzirom na očekivano trajanje stečaja doneta je odluka da se odustane od stečajnog postupka, jer je u interesu svih, a naročito stanovnika Zrenjanina, da se ova situacija što pre reši. Imajući sve u vidu, nastavljamo sa postupkom izvršenja i nadamo se da će se uskoro pojaviti kupac koji će fabriku staviti u funkciju i rešiti sedamnaestogodišnji problem vodosnabdevanja građana Zrenjanina ispravnom pijaćom vodom – navodi se u odgovoru Jasne Uzelac Braunović iz Direkcije komunikacija Erste banke a.d. Novi Sad.

Za Zrenjanince koji protestvuju tražeći od gradskih vlasti ispravnu vodu, mala je uteha da će se sada, 17 godina od uvođenja zabrane za korišćenje vode iz gradskog vodovoda, tražiti novi vlasnik. Ko bi to bio nezahvalno je prognozirati, interesovanje je do sada pokazala fabrika flaširane vode Minakva iz Novog Sada.

Pravo pitanje je šta se dešava iza zatvorenih kapija ove fabrike.

Neke detalje otkriva izveštaj privremenog sečajnog upravnika ove fabrike, koji je utvrdio da redovno funkcionisanje postrojenja košta mesečno 18 miliona dinara a kada je fabrika van komercijalnog rada košta tri miliona dinara.

Mesečni troškovi obezbeđenja fabrike i električne energije  iznose četiri miliona dinara, a kada fabrika ne obavlja komercijalnu  delatnost 600.000 dinara dok su nužni troškovi konzervacije postrojenja za slučaj prekida rada 1,5 milion dinara.

Stečajni upravnik utvrdio je i status desetoro zaposlenih u fabrici vode koji, iako je račun fabrike u blokadi od juna za iznos veći od 33 miliona dinara, nisu dobili otkaz.

Iako formalno zaposleni, radnici ipak ne primaju platu niti su im plaćani doprinosi i zdravstveno osiguranje što je najveći problem za dvojicu radnika povređenih u prošlogodišnjoj eksploziji, koji ne mogu da se leče u državnim ustanovama a jedan od njih, zbog teških opekotima i invaliditeta, ne može na operaciju.

Takođe je utvrđeno da je u Fabrici vode, pre pokretanja  stečajnog postupka, urađena test proizvodnja za potrebe  procene imovine stečajnog dužnika u izvršnom postupku.

Među spisima našla se i informacija  da  su fabriku noću posećivali zainteresovani kupci, bez prethodne najave i odobrenja, zbog čega je stečajni upravnik imao obavezu da to kontroliše.

Privredni sud je naložio meru zabrane otuđivanja imovine i uništavanja dokumentacije ali je ta mera sada van snage.