Privatizacija - Srbija

Neizvesnost oko strateškog partnera za Jat

Poslednja šansa da država udomi „Jat ervejz“ je propala. To jedino još nije jasno nadležnima u Ministarstvu infrastrukture, koji veruju da na priču o strateškom partnerstvu sa letonskim „Baltik aviejšn sistemom“ (BAS) nije stavljena tačka, bez obzira na hapšenja i krivične prijave protiv vlasnika te kompanije.

Postupak izbora strateškog partnera zvanično je još u toku. Jedini kvalifikovani ponuđač - BAS ima rok do srede da iz „Jata“ preuzme neophodne podatke. Naravno, malo ko veruje da će se Letonci pojaviti u „Jatu“, a ako ovaj rok ne ispoštuju i zvanično će biti diskvalifikovani. U svakom slučaju, državi ne preostaje ništa drugo nego da sama formira novu nacionalnu aviokompaniju.

S obzirom da se Srbija izjasnila da joj je potreban „fleg kerijer“, kabinet premijera Mirka Cvetkovića bi hitno trebalo da donese plan šta dalje. Srpsko tržište je preplavljeno stranim aviokompanijama, koje imaju veoma ambiciozne planove, a oporavak „Jata“ ili nova flota u srpskoj nacionalnoj aviokompaniji nikako im ne idu u prilog. Konkurent broj jedan je nemačka „Lufthansa“, koja je trajno početkom zimskog reda letenja raskinula „kod šer“ ugovor (zajednički letovi) sa „Jat ervejzom“ uz obrazloženje da im se to ne isplati. Nemačka nacionalna aviokompanija ima udeo i u vlasništvu „Ostrijan erlajnsa“ i „Svisa“ što je nedeljno sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ ukupno 72 leta.

Ne treba zanemariti ni prodor mađarske niskotarifne kompanije „Viz er“ na srpsko tržište. U bazi u Beogradu već imaju jedan avion sa kojim su do sada obavljali 23 leta nedeljno što će u ovoj godini značiti ukupno oko 330.000 putnika. Za još dva dodatna leta tokom zimske sezone angažovaće naizmenično avione iz drugih baza, ali svakako je plan da u Beograd smeste još koju letilicu. Da imaju samo tri aviona u bazi u Beogradu, to je milion putnika godišnje.

Stara flota i nagomilane obaveze „Jat ervejza“ naterale su državu da prošle godine donese zaključak o formiranju nove nacionalne aviokompanije. Sada bi taj plan mogla da primeni i bez strateškog partnera. „Jat“ trenutno ima više od 1.200 zaposlenih, a u novoj nacionalnoj aviokompaniji ima mesta za oko 400, koji će se birati putem konkursa. Za socijalni program, ako je 300 evra po godini staža, potrebno je oko osam miliona evra.

Prodaja stare flote

Stare avione „Jata“ trebalo bi prodati. U novoj floti nove kompanije našlo bi se pet do sedam novih aviona čiji bi se zakup plaćao ukupno oko milion evra mesečno. Saobraćali bi samo na linijama koje su profitabilne odnosno ka onim destinacijama, gde su i danas pune putničke kabine. Za destinacije poput Moskve, Londona, Pariza potrebne su letelice sa oko 120 do 140 mesta. Bili bi to ili „Boingovi“ ili „Erbasovi“ avioni, a za relacije u regionu „embrajeri“ ili ATR. Nova kompanija bi imala zaradu od prodaje karata tako da bi svi troškovi sa optimalnim brojem zaposlenih bili podnošljivi.