Privatizacija - Srbija

Nespremni za velike privatizacije

Raskinut svaki četvrti ugovor o privatizaciji. Neprecizni propisi omogućavaju da se fabrike kupuju zbog zemljišta, a ne zbog nastavka proizvodnje. Brisel upozorava da Srbija nije spremna za sledeći korak - privatizaciju preduzeća u državnoj svojini i oko 500 komunalnih preduzeća.

Srbija je ušla u desetu godinu od donošenja poslednjeg, trećeg Zakona o privatizaciji društvenih preduzeća. Proces ne samo da nije završen, već je dodatno iskomplikovan raskinutim privatizacijama.

Od skoro 2.500 prodatih preduzeća, svako četvrto prodato je kupcu koji nije poštovao ugovorne obaveze, pa su ugovori raskidani.

Najbolja društvena preduzeća su prva prodata, a najviše njih, skoro 700, prodato je 2003. godine. Kako je proces privatizacije odmicao, broj prodaja je padao, a raskinitih privatizacija bivalo je sve više. Prošle godine bilo je čak pet puta više raskinutih ugovora nego sklopljenih.

"Nažalost, alternativa ovim i ovakvim privatizacijama, privatnim preduzetnicima, kakvi su kod nas u Srbiji, jeste država", kaže predsednik Sindikata "Metalsistema" iz Kragujevca Miloš Tanasković.

Po zakonu je tako - društvena svojina je Ustavom ukinuta, pa vlasnik preduzeća, sa čijim je kupcem ugovor raskinut, postaje država. Ona odlučuje da li će ga ponovo prodati, ostaviti u državnom vlasništvu ili će ga uvesti u stečaj. Trenutno, država upravlja sa oko 250 nekada društvenih preduzeća.

"Sasvim sigurno ne smemo instistirati, moje je lično mišljenje, na privatizaciji po svaku cenu, iz prostog razloga što smo videli da imamo i nesavesne kupce. Imamo i kupce, ili vlasnike, koji su pod uticajem svetske ekonomske krize jednostavno doživeli kolaps poslovanja", rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.

"Zaista moramo pažljivo da odmeravamo svaki korak i da zaista nalazimo, u onom najpozitivnijem smislu, strateške partnere za naša preduzeća za koja smo raskinuli ugovor", kaže Ćirić.

Zemljište primamljivije od proizvodnje

Stručnjaci podsećaju da su problemi nastali, jer smo u privatizaciju ušli bez prethodno utvrđenog prava vlasništva i korišćenja zemljišta, pa su fabrike često kupovane zbog zemljišta, a ne nastavka proizvodnje. Nedostajale su, kažu, i institucije za borbu protiv korupcije.

"Privatizacija u Srbiji traje već 20 godina i još nije okončana. To govori da nije bilo ni političke volje ni spremnosti da se taj posao dovede do kraja, a ono što je državi u jednom momentu bilo najvažnije bila je cena", kaže ekonomista Milan Ćulibrk.

"Nije se gledalo kome se ta preduzeća prodaju, da li se prodaju pravim biznismenima, ljudima koji hoće time da se bave. Sve ono što je prodato strateškim partnerima, pre svega iz inostranstva, i danas radi. Sve ostalo ili ima smanjen broj zaposlenih, ili ta preduzeća uopšte ne rade", kaže Ćulibrk.

Uz ocenu da je u dosadašnjoj privatizaciji ostvaren ograničen napredak, Evropska komisija je upozorila da je Srbija nespremna za sledeći korak - privatizaciju preduzeća u državnoj svojini i oko 500 komunalnih preduzeća u vlasništvu lokalnih samouprava.

Ne samo da ne postoji strategija, pa se ne zna kako će preduzeća biti prodata, cela ili samo neki njihovi delovi, nego ni restrukturiranje u njima još nije počelo.