Od nekada jakog privrednog centra, Subotica je postala grad u kome se fabrike koje uspešno rade nakon privatizacije mogu izbrojati na prste jedne ruke. Problem nije samo u tome što su uništene pojedine firme, već i u tome što su nestale cele industrijske grane. Hemijska industrija u Subotici više ne postoji: „Zorka”, jedna od naših najstarijih fabrika veštačkog đubriva, bukvalno je sravnjena sa zemljom, jer je „Viktorija grupa” kupila firmu u stečaju i tu pravi industrijski i logistički park. „Azotara” je u blokadi 368 dana na iznos od preko 108 miliona dinara, a privatna firma „Azohem”, Peđe Mališanovića, koja je kupila „Azotaru”, takođe, u blokadi na preko 58 miliona dinara. Pre oko mesec dana policija je predala krivičnu prijavu protiv vlasnika ovih preduzeća zbog osnovane sumnje da je sa svoje treće firme „Mala Bosna”, tokom 2009. i 2010. godine, po ugovoru o zajmu, prebacio novac na „Peđa komerc” i „Azotaru”, a te pozajmice nije vratio, ali za sada nema informacija da li je tužilaštvo nešto preduzimalo povodom tih prijava...
Od nekada jakog privrednog centra, Subotica je postala grad u kome se fabrike koje uspešno rade nakon privatizacije mogu izbrojati na prste jedne ruke.
Problem nije samo u tome što su uništene pojedine firme, već i u tome što su nestale cele industrijske grane. Hemijska industrija u Subotici više ne postoji: „Zorka”, jedna od naših najstarijih fabrika veštačkog đubriva, bukvalno je sravnjena sa zemljom, jer je „Viktorija grupa” kupila firmu u stečaju i tu pravi industrijski i logistički park.
„Azotara” je u blokadi 368 dana na iznos od preko 108 miliona dinara, a privatna firma „Azohem”, Peđe Mališanovića, koja je kupila „Azotaru”, takođe, u blokadi na preko 58 miliona dinara. Pre oko mesec dana policija je predala krivičnu prijavu protiv vlasnika ovih preduzeća zbog osnovane sumnje da je sa svoje treće firme „Mala Bosna”, tokom 2009. i 2010. godine, po ugovoru o zajmu, prebacio novac na „Peđa komerc” i „Azotaru”, a te pozajmice nije vratio, ali za sada nema informacija da li je tužilaštvo nešto preduzimalo povodom tih prijava.
Opstanak mašinske industrije u Subotici sada zavisi od „Tatravagonke” iz Slovačke, koja je od ovog aprila postala vlasnik fabrike šinskih vozila „Bratstvo”, za 5,4 miliona evra, uz obavezu da investira tri miliona evra. Dolazak slovačkog vlasnika ovde je prihvaćen kao spas, jer je „Bratstvo” nakon privatizacije, kada ga je kupio konzorcijum sa Vladimirom Delićem na čelu, doveden do ruba propasti. Za preko 300 radnika, tokom tih pet godina, nije uplaćivan penzijski staž ni zdravstveno osiguranje, a situacija je kulminirala 2009. godine kada mesecima nisu dobijali ni platu, zbog čega su pojedini radnici krenuli u štrajk glađu. Nakon višemesečnog štrajka Delić je svoj većinski paket akcija vratio državi, koja je fabriku prodala Slovacima. Na poslu je zadržano 237 radnika, dok je socijalni program prihvatilo njih 120.
I u ovom slučaju Policijska uprava u Subotici saopštila je da je protiv nekadašnjeg većinskog vlasnika Vladimira D. (65) iz Beograda i Duška T. (51) iz Subotice, podnela krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici zbog osnovane sumnje da su oštetili „Bratstvo” za 27 miliona dinara.
Fabrika elektromotora „Sever”, koja je nekada zapošljavala čak i šest hiljada radnika, šest godina nakon što ju je kupio austrijski „A-tek”, ima dvadeset puta manje radnika. Delovi fabrike su rasprodati ili izdati u zakup, a pod imenom „ATB Sever” još posluje tek mali deo fabrike. Bivši radnici tvrde da su gubici u firmi veliki, da dokapitalizacija nije urađena po slovu kupoprodajnog ugovora, ali država na ove primedbe radnika nije reagovala.
Firma „A-tek” nedavno je proglasila bankrot. Nagađa da bi i njen subotički ogranak lako mogao da ode u stečaj. Za sada, Mirko Kovač i njegov „A-tek” su pod istragom austrijskih vlasti koje, po privatnoj prijavi, rukovodstvo „A-teka” ispituje zbog sumnji u prevare, lažni stečaj, krajnje nemaran odnos i nanošenje štete interesima poverilaca i lažiranje bilansa, izjavio je za agenciju APA portparol austrijskog državnog tužilaštva. U austrijskim medijima se navodi da su tri državna tužioca i 61 inspektor učestvovali u akciji pretresa osam kuća, koje pripadaju članovima rukovodstva „A-teka” u Beču i Donjoj Austriji, da je dokumentacija iz tih kuća izneta u sanducima i sklonjena na sigurno mesto.
U moru loših privatizacija, koje su nesumnjivo jedan od razloga što je samo prošle godine bez posla ostalo preko hiljadu radnika, a trenutno posao traži više od 11.000 Subotičana, kao posebno iznenađenje izdvaja se propast žitomlinske kuće „Fidelinka”. Kompanija, koja je predstavljala simbol uspešnosti i kvaliteta, potpuno je finansijski devastirana. Svaki metar njene imovine je u rukama banaka koje su za hipoteku davale milionske kredite, a nestala je čak i pšenica koja je bila na čuvanju u fidelinkinim silosima.
Izveštaj stečajnog upravnika Kompanije „Fidelinka” govori da poverioci potražuju 5,5 milijardi dinara, dok je on priznao polovinu – 2,15 milijarde dinara. Imovina te kompanije je vredna 1,8 milijardi dinara (17,6 miliona evra), ali primera radi samo Hipo alpe adria Banka iz Klagenfurta prijavila je potraživanje za kredit od 12 miliona evra, a stečajni upravnik je ovo potraživanje osporio, pa je poverilac pokrenuo sudski spor. Osim toga, nesporan je kredit od 789.239.443 dinara, koje je dala Hipo alpe adria banka iz Beograda.
Osim ovih, prema izveštaju stečajnog upravnika, „Fidelinka” je uzimala još kredita u ukupnom iznosu od 1,1 milijardi dinara. Pošto je „Fidelinka” otišla u stečaj, ista sudbina zadesila je i svih deset njenih povezanih preduzeća.
Nikada se nije saznalo ko se zaista krije iza imena firmi koje su 2005. godine kupile većinski paket „Fidelinkinih” akcija.
Za to vreme, Subotičanima mesi hleb slovenačka firma „Don don”, koja je zakupila „Fidelinka pekaru”.