Zrenjaninski javni izvršitelj danas će drugi put pokušati da onlajn proda novu fabriku vode. Ona je poznata po višegodišnjoj izgradnji i neuspehu u nameri da proizvede zdravu vodu za piće na šta se obavezala ugovorom sa ovdašnjim JKP „Vodovod i kanalizacija”.
Pošto je zbog neuspeha ugovor prestao da važi, a ivestitor se zadužio kod banke koja svoja potraživanja pokušava da naplati prodajom fabrike. Prvi pokušaj prodaje nije uspeo jer se nije javio nijedan kupac. Danas bi fabrika mogla da se proda ako se za nju ponudi najmanje 418 miliona dinara. Predhodna cena bila je duplo veća.
Prodaja sporne fabrike svakako je korak na putu ka rešavanju velikog zrenjaninskog problema, ali je još sasvim neizvesno koliko će taj put biti dug, a i ovako je za Zrenjanince i do sada bio predugačak.
Na poslednjoj sednici Skupštine grada odbornici su izneli sumnje u mogući rasplet zamršenog čvora u koji je godinama uvezana njihova voda za piće. Skepsa potiče iz prethodnog negativnog iskustva sa invesitorom koji je trebao da izgradi prečistače za vodu, da eliminiše nečistoću, otrove poput arsena iz vode koja se crpi iz banatskog podzemlja.
Ivestitor je odabran, a da nije ponudio nikakve dokaze da ima potencijale da se bavi tim poslom niti je dao garancije da će da izgradi odgovarajuću opremu. Bilo je dovoljno da se ponude zvučna imena, navodnih inostranih firmi. Lokalna vlast se tešila činjenicom da investitor preuzima sav rizik i da grad nema troškova u tom poslu.
Odbornici su upozorili da se ni sada, u prisilnoj prodaji propale fabrike ne zna ko će biti kupac, a ni od njega se ne traže, niti on nudi, garancije da će osposobiti ugrađenu opremu da proizvodi zdravu vodu.
– Izgleda da je u pitanju još jedan eksperiment za koji se ne zna da li će biti uspešan, rečeno je na sednici, a oni najsumnjičaviji su pitali da li je sigurno da će kupac uopšte prerađivati vodu ili će da se bavi nekim drugim poslom, a da opet niko ne odgovara u lokalnoj vlasti što Zrenjaninci nemaju pijaću vodu.
Ipak, kako se u Zrenjaninu može čuti, nema opasnosti od toga da se fabrici vode promeni namena. Naime, u ukupnoj njenoj ceni ubedljivo je najskuplja oprema za preradu vode, pa nema tržišne logike da neko u nju uloži novac, a da se ona ne koristi u te svrhe.
Prema zaključcima Komisije za stručnu procenu pogona za preradu sirove vode koju je angažovao početkom ove godine gradonačelnik kako bi utvrdila nedostatke sadašnje opreme, njeno osposobljavanje za svrsishodan i isplativ rad je moguće. Tako su konstatovali naši poznati stručnjaci, kako se bar tvrdi.
U doradu postrojenja sredstva mora da uloži kupac fabrike odnosno novi investitor, a lokalna vlast počela je i obnovu cevovoda u celom gradu, što je takođe veliki posao. Zbog ranijih iskustava, pitanje kada će grad konačno dobiti zdravu vodu je pitanje koje se na Begeju najčešće izbegava.