Privatizacija - Srbija

Niko ne kupuje dobra preduzeća

Preduzeća nikad jeftinija, a nema ko da ih kupi. Ovo je slika trenutne situacije na srpskom tržištu kapitala.

Kriza koja nas je pogodila krajem 2008. godine oborila je cene akcija svih preduzeća na Beogradskoj berzi, a samim tim i njihovu tržišnu vrednost. Ipak, do danas nije bilo većih kupovina, niti preuzimanja firmi na berzi, iako je za to najpovoljniji trenutak.

- Većina kompanija je iz privatizacije izašla sa vlasnikom 70 odsto kapitala. Postavlja se pitanje zašto bi onaj ko poseduje toliki procenat kapitala i upravljačkih prava kupovao i jednu akciju preko toga - kaže za „Novosti“ Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze.

- Nadalje, neko treći takvu kompaniju ne može da preuzme bez volje većinskog vlasnika. Teorijski, može da kupi maksimalno 30 odsto kapitala, ali to je manjinski paket u odnosu na vlasnika iz privatizacije.

Ovome, po rečima Dostanićeve, takođe treba dodati i očekivani rast cene na berzi zbog učešća špekulativnih investitora, kao i obavezu pokretanja ponude za preuzimanje za ceo paket akcija. I, naravno, u uslovima krize, postavlja se i pitanje izvora sredstava za plaćanje eventualne kupovine.

- Glavni razlog što u proteklom periodu nije bilo puno preuzimanja kompanija je činjenica da je sve manje stranog kapitala. A to se najbolje videlo na primeru pokušaja prodaje „Telekoma Srbija“ - objašnjava za „Novosti Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza invest grupe“.

- Uz to, brojni domaći kapitalisti prilično su zaduženi, te ne mogu da iskoriste ovakvu priliku kao što su to radili u ranoj fazi tranzicije.

S druge strane, veliki broj domaćih kompanija koje se nalaze na Beogradskoj berzi već ima većinskog vlasnika pa samim tim bi do eventualne prodaje moglo doći samo ukoliko se saglasi većinski ili dominantan akcionar.

Dozvola

Da bi neko u Srbiji postao vlasnik više od pet odsto kapitala bilo koje banke, mora da dobije dozvolu NBS.

- Kod banaka dozvola nije toliki problem, koliko je to teška situacija na finansijskom tržištu - navodi Gujaničić.

- U proteklom periodu, ljubljanska NKB Maribor je, putem dokapitalizacije, preuzela Kredi banku iz Kragujevca, a postoje naznake da bi to isto mogla da uradi sa Privrednom bankom iz Beograda.