Niko u Srbiji nije zainteresovan za kupovinu banjskog kompleksa "Žubor" u Kuršumlijskoj banji. Na oglas Republičke direkcije za imovinu i PIO fonda nije se javio nijedan potencijalni kupac, niti je neko uplatio depozit. Ovo nije prvi put da je kompleks bezuspešno oglašen. Ni tokom 2016. nije bilo zainteresovanih za kupovinu ovog lečilišta. Na oglasu je i tada i sada ponuđen hotel "Žubor", ukupne površine 16.000 kvadratnih metara. Početna cena za ceo banjski kompleks bila je 2,4 miliona evra. Razlog za nepostojanje interesovanja za preuzimanje "Žubora" je pre svega taj što je objekat koji se prodaje u katastrofalnom stanju nakon mnogo godina propadanja.
Niko u Srbiji nije zainteresovan za kupovinu banjskog kompleksa "Žubor" u Kuršumlijskoj banji. Na oglas Republičke direkcije za imovinu i PIO fonda nije se javio nijedan potencijalni kupac, niti je neko uplatio depozit.
Ovo nije prvi put da je kompleks bezuspešno oglašen. Ni tokom 2016. nije bilo zainteresovanih za kupovinu ovog lečilišta. Na oglasu je i tada i sada ponuđen hotel "Žubor", ukupne površine 16.000 kvadratnih metara. Početna cena za ceo banjski kompleks bila je 2,4 miliona evra.
Razlog za nepostojanje interesovanja za preuzimanje "Žubora" je pre svega taj što je objekat koji se prodaje u katastrofalnom stanju nakon mnogo godina propadanja. Kako objašnjavaju u PIO fondu opredeljenje je da se, kao i do sada radi u skladu sa interesima države:
- Spremni smo za sva potencijalna rešenja koja će obezbediti priliv investicija, zapošljavanje u većem obimu, razvoj povezanih privrednih grana na nivou lokalne samouprave.
Pročitajte još - Država počela prodaju banja
Stručnjaci procenjuju da je postojeći objekat Zavoda "Žubor" toliko ruiniran da nije isplativo ulagati u njegovu sanaciju i adaptaciju, pa čak da je jeftinije da se izgradi novi, nego da se u postojeći ulaže jer već deset godina propada.
Profesor Božo Drašković iz Instituta ekonomskih nauka smatra da loše stanje "Žubora" nije glavni razlog što nema potencijalnih kupaca, već je problem ekonomske prirode, da li se bilo kakva investicija ovde isplati, odnosno da li može da se u dogledno vreme uloženi novac vrati.
Nije Kuršumlijska banja toliko atraktivna, kao što su, recimo, Vrnjačka ili Sokobanja - kaže prof. Drašković.
- Onaj ko bi je kupio dugo ne bi mogao da vrati ni uloženo, a kamoli da zaradi. Osim profitne trebalo bi imati u vidu i socijalnu dimenziju, odnosno država i PIO fond bi morali da nađu način da prestanu da generišu gubitke u ovoj oblasti. Banje moraju da ostanu u državnom vlasništvu, ali da se osmisli program koji možda neće donositi veliki profit, ali će održati kapital.
Za našeg sagovornika je javno-privatno partnerstvo najbolji za banje.
Drugi oglas - niža cena
Pošto prodaja "Žubora" po ovom oglasu nije uspela, uslediće novi oglas, ali se onda cena umanjuje po zakonu. Pored Kuršumlijske banje, u prvom redu privatizacije su i Specijalna bolnica Bujanovac, Banja Koviljača, Niška, Zlatibor, Sokobanja, Ribarska, "Merkur" u Vrnjačkoj Banji, "Gejzir" u Sijarinskoj, Institut za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj banji i "Termal" u Vrdniku.