Privatizacija - Srbija

NIS neće „Petrohemiju” ni za dolar

Septembra prošle godine izgledalo je da su svi problemi na relaciji NIS–„Petrohemija” rešeni. Ministri Mlađan Dinkić i Petar Škundrić, generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin bili su garanti da će „Petrohemija” posle dva i po meseca zaustavljenih postrojenja biti dobro snabdevana sirovinama iz susedne rafinerije.

Mlađan Dinkić i Kiril Kravčenko potpisali su protokol o strateškoj saradnji dve kompanije, regulisan je način vraćanja „Petrohemijinog” duga.

U međuvremenu, tu i tamo, a češće iz „Petrohemijine” avlije, čule su se poluglasno izgovorene primedbe o nezadovoljstvu saradnjom sa NIS-om. „Petrohemičari” su se žalili da i dalje rade na tehnološkom minimumu, jer Rafinerija Pančevo ne isporučuje obećanih 40.000 tona primarnog benzina mesečno, već mnogo manje.

Najzad, posle nedavno održane konferencije za novinare Kirila Kravčenka, generalnog direktora NIS-a, koji je za gubitak svoje firme u 2009. okrivio i neplaćene dugove „Petrohemije“, usledila je reakcija iz pančevačke firme. Kako nas je obavestila informativna služba „Petrohemije”, 20. maja održan je sastanak predstavnika tri fabrička sindikata sa generalnim direktorom Sašom Pavlovim.

Pavlov je tom prilikom izjavio da menadžment NIS-a „agresivno diskredituje naše napore da održimo proizvodnju”. On je pred sindikalnim vođama rekao da pančevački gigant redovno izmiruje obaveze prema ugovoru o reprogramiranju dugova i da potraživanja NIS-a prema „Petrohemiji” nikako nisu „sumnjiva i rizična”, kako menadžment NIS-a tvrdi.

Pavlov je sindikalne lidere obavestio da je „atak ruskog menadžerskog tima” počeo još februara, kada su krenule neredovne isporuke primarnog benzina, nastavio se pritiscima da se cena ove sirovine poveća mimo tržišnih rezona, a onda i pretnjama da po isteku ugovora (septembra) „Petrohemija” neće moći da računa na isporuke sirovine iz susedne rafinerije. Iz toga je Pavlov izvukao zaključak da NIS nema nameru da pomogne oporavak „Petrohemije”.

Pavlov je na ovom sastanku izneo i interesantan podatak za koji se u širim poslovnim krugovima nije znalo – avgusta prošle godine „Petrohemija” je nuđena NIS-u za dolar, ali je ponuda odbijena. „Petrohemičari” iz svega izvlače zaključak da NIS čeka stečaj u „Petrohemiji” kako bi je preuzeo. Takav način preuzimanja, naime, dopušta mnogo više komocije od formalne kupovine, makar i za dolar, jer ne podrazumeva nikakve obaveze poslodavca prema 1.800 zaposlenih radnika.

Posle ovog sastanka tri sindikata „Petrohemije” poslala su pismo na 14 adresa, uključujući premijera i predsednika republike. U pismu se kaže da je načinjena greška što „Petrohemija” nije prodata u paketu sa NIS-om, niti je NIS obavezan kupoprodajnim ugovorom da je kontinuirano snabdeva sirovinama. Petrohemičari traže pomoć države koja je, računajući tu i vlasnički udeo javnih preduzeća, sopstvenik 80 odsto kapitala fabrike. Dalje, zahtevaju da se država zaduži, kako bi se proširila i modernizovala postrojenja fabrike, a pri tome se pozivaju na takva iskustva petrohemijskih kompleksa u Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj. Najzad, da bi se ubrzao oporavak, od vlade se traži mesečna pomoć od jedan do dva miliona evra.

„Petrohemija“ je lane napravila gubitak od 9,5 milijardi dinara, a u prva tri meseca ove godine 1,1 milijardu. Najteži period nastupa u 2011. kada počinje vraćanje duga NIS-u i „Lukoilu”. Prema potpisanom ugovoru, svakog meseca „Petrohemija“ će NIS-u morati da vraća milion i po, a „Lukoilu” milion evra.