Privatizacija - Srbija

NLB dala najveću ponudu za Komercijalnu banku

Najbolja neobavezujuća ponuda za državni paket akcija Komercijalne banke koji čini 83,23 odsto od ukupno izdatih običnih akcija ove banke iznosi 450 miliona evra nezvanično saznaje Danas.

Ovu ponudu prema izvorima Danasa dala je slovenačka NLB banka. Druge dve ponude za najveću državnu i drugu po veličini banku na tržištu dali su domaća AIK banka 430 miliona evra i austrijska Rajfajzen banka 390 miliona evra.

Ova ponuda koja nije obavezujuća već više predstavlja reper za određivanje konačne vrednosti po kojoj će se prodati Komercijalna banka vrednuje svih 100 odsto banke na oko 550 miliona evra. Domaći mediji su ranije prenosili izjave vlasti da bi bili zadovoljni sa 500 miliona evra za ovu banku.

Ipak, ova cena je recimo ispod knjigovodstvene vrednosti banke. Knjigovodstvena cena jedne akcije Komercijalne banke iznosi 3.929,9 dinara, dok najveća neobavezujuća ponuda iznosi oko 3.146 dinara za akciju, što je oko 80 odsto knjigovodstvene vrednosti.

S druge strane, u Sloveniji je ove godine prodata treća po veličini banka na tržištu, A banka sa aktivom sličnom Komercijalnoj banci, od 3,7 milijardi evra za, prema pisanju slovenačkih medija, oko 500 miliona evra.

Ministar Mali je pre nekoliko dana izjavio da država izlazi iz Komercijalne banke što znači da će verovatno predmet prodaje biti sve akcije u državnom vlasništvu. U ovom trenutku Republika Srbija je vlasnik 48,647 odsto akcija, ali preko Jugobanke u stečaju koja ima 1,91 odsto i državnog Dunav osiguranja sa 1,72 odsto već sad ima većinsko vlasništvo u Komercijalnoj banci.

Takođe, nedavno je Republika Srbija sklopila sporazum sa EBRD-om koji poseduje 24,43 odsto akcija Komercijalne i fondom Međunarodne finansijske korporacije (IFC), dela Svetske banke, sa 10,15 odsto akcija o preuzimanju akcija, a na osnovu ugovora iz 2009. godine po kom su međunarodne finansijske institucije imale tzv. put opciju, odnosno pravo da prodaju akcije državi po unapred ugovorenoj ceni.

Pre skoro tri meseca država je već isplatila druga dva fonda, nemački DEG i švedski Sved fond po ceni od 4.447 dinara za akciju. Sve ukupno 6,8 odsto akcija je plaćeno 43,7 miliona evra. Po ovoj ceni akcije EBRD-a i IFC-a bi koštale 25,86 milijardi dinara ili 220 miliona evra po jučerašnjem srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Tako bi ukupan iznos koji bi država platila za 41,3 odsto akcija ovih fondova dostigao skoro 264 miliona evra. Ukoliko bi krajnja cena banke iznosila koliko i najveća neobavezujuća ponuda država bi te iste akcije prodala za 186,6 miliona evra, odnosno bila bi u minusu oko 77 miliona evra.

Istorijski najviša cenu Komercijalna banka je postigla u aprilu 2007. godine. Tada je jedna akcija vredela na berzi 15.500 dinara ili tada 190,5 evra. Po toj ceni banka je vrednovana na čak 3,2 milijarde evra.

Tada je propuštena prilika da se Komercijalna dobro proda, a već naredne godine izbila je svetska finansijska kriza koja je žestoko pogodila srpsku ekonomiju, a pre svega bankarski sektor. Skok nenaplativih kredita koji je u jednom trenutku dostizao i 25 odsto na nivou celog bankarskog sektora osetila je i Komercijalna koja je tokom 2015. i 2016. godine otpisala više od 100 miliona evra loših zajmova i prikazala ogroman gubitak.

Prošle godine banka je ostvarila rekordnu dobit od 71 milion evra i posle nekoliko godina vratila se na put rasta kreditne aktivnosti i iznosa aktive.

Ostaje da se vidi koliko će ove tri banke i jedan inostrani investicioni fond koji su predali obavezujuće ponude biti spremni da poprave konačnu ponudu za jedan od bisera među državnim kompanijama.