Privatizacija - Srbija

Nove licitacije za preduzeća

Za preduzeća u restrukturiranju, koja ne mogu da se reorganizuju i počnu da rade, potrebno je pronaći nove vlasnike.

Zbog toga će u narednih nekoliko meseci biti stotinak novih objava i licitacija za prodaju tih preduzeća.

Kako je Tanjugu rekao direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković, ona preduzeća za koja se proceni da mogu da rade uz relaksaciju nekih dugovanja, nastaviće kroz unapred pripremljene planove reorganizacije da egzistiraju i izmiruju obaveze i prema komercijalnim poveriocima i prema državi.

"To su ona preduzeća koja mogu na bazi svojih osnovnih perfomansi da ostvaruju rezultat koji je pozitivan, na nivou operativnih prihoda i rashoda, i mogu sama sebe da održavaju, ne treba im novac sa strane", precizirao je on.

Među onima za koja se pretpostavlja da mogu samostalno da opstanu na tržištu su recimo RTB Bor i Petrohemija.

Kako je objasnio Cvetković, za ona preduzeća koja imaju održivost, praviće se planovi reorganizacije, i nakon njihovog usvajanja poverioci će obavezati da relaksiraju jedan deo potraživanja, a s druge strane, preduzeća će preostala potraživanja platiti u nekom malo dužem roku.

"Ali će svakako te obaveze moći da otplaćuju samo iz novog prihoda, koji će generisati tu novu vrednost koja može da odbaci i prinos za dugove. Dakle, ta preduzeća će biti lakši slučaj i ja moram da kažem da s njima nećemo imati puno problema", naveo je on.

Cvetković je podsetio da su u prethodnoj deceniji ka preduzećima u restrukturiranju usmeravane desetine miliona evra direktnih budžetskih subvencija godišnje, "a neke projekcije govore da su te cifre, kada se sve sabere, sa indirektnim i direktnim subvencijama reda veličine 500 i više miliona evra godišnje". On je napomenuo da ta preduzeća iz godine u godinu samo akumuliraju gubitke, i da neplaćanjem poreza, struje i drugih obaveza prema državi, nastaju ogromni troškovi, od oko 200 miliona evra godišnje.

"Direktne budzetske subvencije nisu toliko velike, koliko su velike ove indirektne, koje održavaju u životu preduzeća od kojih neka imaju jako dobru infrastrukturu i građene su kao solidne fabrike", rekao je Cvetković.

Prema njegovim rečima, činjenica da ta preduzeća nisu našla kupca sve ovo vreme ne znači da ta imovina, koja je na neki način zarobljena, ne može naci produktivniju funkciju u nekom drugom obliku, pa makar to i značilo da hale koje su služile za jednu delatnost, postanu funkcionalne za neku drugu.

"Mi, zaista, imamo veliki broj investitora, koji se upravo javljaju i kažu, ako je ovo bila fabrika koja proizvodi ono što nema nikakvu perspektivu na tržistu, mi bismo mogli da iskoristimo tu infrastrukturu, da pravimo nesto drugo, da i dalje zapošljavamo ljude, i time praktično dajemo jedan novi život tim preduzećima", naveo je Cvetković.

On je rekao i da su nagomilana dugovanja preduzeća u restrukturiranju ogromna i procenjuje se da su na nivou oko pet milijardi evra.

"Pošto ta preduzeća ne stvaraju novu vrednost, ona praktično stvaraju nove gubitke, i čitav njihov život se svodi na to da ne plaćaju državi svoje obaveze, da ne plaćaju ni komercijalnim poveriocima obaveze koje takođe treba da se izmire, i ti dugovi se samo uvećavaju", naveo je Cvetković.

Kako je istakao, tako velika dugovanja sigurno neće moći da budu razrešena bez prodaje imovine u onim slučajevima gde imovina možete da se prodate na način koji omogućava novi život za to preduzeće, i da se ti dugovi izmiruju od kupoprodajne cene.