Privatizacija - Srbija

Novi direktori za propale firme

Država će postaviti direktore u preduzeća čija je privatizacija propala, sa namerom da stabilizuju poslovanje i pronađu novog kupca.

Ekonomski stručnjaci smatraju da je jako loša ideja države da preko Agencije za privatizaciju po starom sistemu ponovo započne prodaju 250 firmi, čija je prethodna privatizacija propala.

Radi se o firmama koje su već bile privatizovane, ali su zbog lošeg upravljanja privatnih gazda vraćene državi.

Agencija za privatizaciju uskoro treba da izabere nove direktore ovih preduzeća i od njih se očekuje da konsoliduju poslovanje dok se ne pronađu novi kupci.

Međutim, ekonomisti tvrde da će efekti ove misije biti slabi i apeluju na vlast da ne ostavlja prostor za postavljanje kadrova po političkoj liniji. Oni ističu da je svaka četvrta privatizacija u Srbiji doživela fijasko, pa se čude da država uporno ne odustaje od modela prodaje koji se pokazao kao loš.

U Agenciji za privatizaciju pojašnjavaju da je praksa dosad bila takva da kada se raskine privatizacija kapital neke firme automatski prelazi u vlasništvo Akcijskog fonda, koji imenuje privremene zastupnike sa funkcijom poput stečajnog upravnika.

“Međutim, to nije rađeno dobro, a ni po kriterijumima. Nije bilo dovoljno kontrole, a ti ljudi nisu imali nikakvu podršku. Prosto je pušteno da tako ide. Pošto je Akcijski fond sada u nadležnosti Agencije za privatizaciju, mi kao odgovorna institucija hoćemo da privatizaciju sprovedemo na bolji način”, objašnjava predstavnik za medije Agencije za privatizaciju Dušan Belanović.

“Imenovaćemo direktore koji će upravljati firmama, oni će sklapati poslove uz našu saglasnost. Moraju i da podnose redovne izveštaje šta rade i kako rade. Agencija će da vrši kontrolu njihovog rada, ali će im i pružiti svu neophodnu podršku. Suštinska razlika u odnosu na prethodni period je u tome što će se sve pažljivije raditi, više ljudi će biti angažovano jer imamo i zaseban centar koji će se time baviti”, kaže on.

Plata direktora malih preduzeća biće u rangu prosečne, srednjih preduzeća duplo, a u velikim tri prosečne plate. Među najznačajnijim firmama koje su se našle na spisku „posrnulih" su i nekadašnji giganti: „Magnohrom", „Azotara Pančevo", „Vršački vinogradi", BIP, „Goša" Smederevska Palanka, „Petar Drapšin", „Ikarbus", „Budimka", „Rudnik", „Niteks" i „Prvi maj".

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da je ovaj potez države došao sa zakašnjenjem jer je reč o firmama koje su manje-više odavno propale i da ako privatnik koji ih je kupio nije uspeo da oporavi ta preduzeća, najmanje što se može očekivati je da će to da uradi neki državni zastupnik, za prosečnu platu.

“Radi se o preduzećima koja su bila u procesu privatizacije i nisu uspela da nađu adekvatno mesto na tržištu, i zaista bi bilo krajnje nerealno očekivati da će neki državni zastupnik kapitala koji je izabran na konkursu imati čarobni štapić. Te su firme u vrlo teškoj poziciji, nelikvidne, sa velikim gubicima, sa radnicima koji nisu primali više godina plate, gde doprinosi nisu više godina uplaćivani”, smatra Savić.

Prema njegovoj proceni, neka od tih preduzeća će preživeti, ali samo ona u kojima će država uspeti da im obezbedi državne nabavke. “Na primer, to se već dešava sa „Jumkom", kojem je država omogućila da šije uniforme za vojsku i policiju. Dok ta akcija bude trajala, „Jumko" će funkcionisati”, ističe Savić.

Najgore bi bilo, kako je dodao, da država dozvoli tim preduzećima da ne plaćaju poreze i doprinose, oprosti im gubitke i iz budžeta da plate i doprinose.

Bivši vlasnik „Prvog maja", „Niteksa" i „Rudnika" biznismen Đorđije Nicović potrošio je 30 miliona evra da bi sačuvao ove firme i tvrdi da više neće učestvovati u privatizaciji.

“Nama je rečeno da u ovim firmama postoji dug od pet miliona evra, a zapravo je iznosio 15 miliona. A onda nam država na to kaže da nema veze sa tim”, kaže Nicović.