Privatizacija - Srbija

Novi zakon o privatizaciji fleksibilniji i efikasniji

Nacrt zakona o privatizaciji predviđa prodaju kapitala, imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade. Ovi modeli realizovaće se metodama javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, neposrednom pogodbom i javnim prikupljanjem ponuda, a realizovaće se merama finansijske konsolidacije, otpisom duga, pretvaranjem duga u trajni ulog ili konverzijom.

Ministar privrede Dušan Vujović rekao je u Privrednoj komori Srbije (PKS), tokom izuzetno posećene javne rasprave o nacrtima zakona o privatizaciji i stečaju, da će Zakon o privatizaciji biti fleksibilniji i efikasniji u pogledu modela, metoda i mera privatizacije i da bi trebalo da otkloni sve probleme iz prethodnog perioda. Ovaj normativni akt biće usvojen početkom avgusta, a posle njegovog stupanja na snagu uputiće se poziv svim zainteresovanim investitorima da ponude svoj program, na koji će saglasnost davati Agencija za privatizaciju i Ministarstvo privrede.

Investitori će imati rok od 30 dana da daju svoje predloge i programe za privatizaciju, a Vlada Srbije će potom u narednih 30 do 45 dana dati predlog modela i metode privatizacije, rekao je ministar Vujović.

Kako se navodi u saopštenju PKS, nacrtom zakona o privatizaciji predviđeno je da se privatizacija društvenog kapitala okonča do kraja 2016. godine, a Ministarstvo privrede očekuje pozitivne efekte primene ovog zakonskog akta početkom naredne godine. Direktna šteta od toga što se 584 preduzeća ne nalazi na tržištu, već su pod okriljem Agencije za privatizaciju, iznosi oko 800 miliona dolara godišnje.

Direktnu štetu predstavljaju i plate za 100.000 ljudi koji ne rade po tržišnim principima, propuštena proizvodnja, propušteni porezi i doprinosi, a indirektnu štetu predstavlja negativan uticaj neprivatizovanih preduzeća na finansijsku disciplinu, podvukao je Dušan Vujović.

Prema njegovim rečima Nacrtom zakona o privatizaciji predviđeno je da se privatizacija 161 preduzeća koja se nalaze u restukturisanju završi prodajom ili stečajem najkasnije do kraja marta ili početkom aprila 2015.godine. Svaki program koji bude imao elemente za uspešno poslovanje biće predmet pažnje Agencije za privatizaciju i Ministarstva privrede, a zatim će se tražiti najpogodniji model, metod i mere za privatizaciju. One kompanije koje ne ponude programe, biće suočene sa stečajem i u tom procesu  će se preko socijalnog programa brinuti o svojim radnicima. Budući Zakon o privatizaciji imaće tretman lex specialisa u odnosu na iste propise u slučajevima kada pojedina rešenje o istim pitanjima nisu u skladu.

U saopštenju se ističe da su ciljevi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju povećana transparentnost, sprečavanje zloupotreba, povećanje prava poverilaca i smanjenje troškova stečajnog postupka. Od ukupnog broja privrednih društava trenutno je u Srbiji  22,8 odsto u blokadi računa, odnosno imaju ispoljene probleme sa likvidnosšću. Visina iznosa pravnih lica u blokadi je oko dve milijarde dolara, a banke su blokirale više od polovine ovog iznosa. Prošle godine je bez unapred pripremljenog plana reorganizacije otvoreno samo 147 stečajnih postupaka. Izmenama i dopunama postojećeg Zakona o stečaju uvodi se obaveza objavljivanja tromesečnih izveštaja o toku stečajnog postupka, povezana lica ne mogu da budu članovi odbora poverilaca, a ograničava se i nivo predujma za mikro privredna društva, kako bi se olakšalo otvaranje stečajnog postupka i sprečilo nerealno određivanje visine predujma. Onemogućava se direktan izbor stečajnog upravnika od strane sudija i uvodi obaveza odboru poverilaca da predloži stečajnog upravnika.

U tročasovnoj konstruktivnoj i sadržajnoj javnoj raspravi u Privrednoj komori Srbije, tokom koje su govorili menadžeri, stečajni upravnici, bankari, pravnici i predstavnici sindikata, uz načelnu podršku predloženim tekstovima, čuo se i niz konkretnih predloga koji bi trebalo da poboljšaju sadržaj predloženih zakonskih rešenja, dodaje se u saopštenju.