Vlada Srbije dala je rok Državnom pravobranilaštvu, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da najkasnije do 9. januara okončaju sve sudske postupke koji se vode zbog vlasništva nad banjama. Tek kada se budu rešili imovinsko-pravni odnosi može se započeti proces privatizacije lečilišta, a tada će biti doneta i odluka o modelu prodaje. U pitanju je 10 srpskih banja koje bi odmah posle Nove godine trebalo da krenu u potragu za novim gazdom. Vlada je takođe zadužila i Ministarstvo za rad da joj po isteku roka od 60 dana dostavi izveštaj o rezultatima pregovora. Prema realizaciji navedenog zaključka, preduzeće se aktivnosti u vezi s nastavkom i okončanjem postupka privatizacije za 10 specijalnih bolnica.
Vlada Srbije dala je rok Državnom pravobranilaštvu, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da najkasnije do 9. januara okončaju sve sudske postupke koji se vode zbog vlasništva nad banjama. Tek kada se budu rešili imovinsko-pravni odnosi može se započeti proces privatizacije lečilišta, a tada će biti doneta i odluka o modelu prodaje.
Kako "Novosti" saznaju u Ministarstvu privrede, u pitanju je 10 srpskih banja koje bi odmah posle Nove godine trebalo da krenu u potragu za novim gazdom. Vlada je takođe zadužila i Ministarstvo za rad da joj po isteku roka od 60 dana dostavi izveštaj o rezultatima pregovora. Prema realizaciji navedenog zaključka, preduzeće se aktivnosti u vezi s nastavkom i okončanjem postupka privatizacije za 10 specijalnih bolnica.
Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nema kapacitet da sam upravlja rehabilitacionim centrima, a da bi u Srbiji nastavio da se razvija banjski turizam, neophodna je pomoć države, naglašavaju u PIO fondu.
- U potpunosti podržavamo predlog Vlade da ovom imovinom ubuduće upravlja država, kako bi centri za oporavak bili iskorišćeni u punom kapacitetu - kažu u Fondu. - Kada kažemo da Fond nema kapacitet, ne mislimo na kadrove, nego na činjenicu da su u našem vlasništvu samo zgrade, a da izvori mineralnih voda pripadaju državi, tako da bez nje ne možemo da učinimo ništa da bi ti rehabilitacioni centri nastavili da rade.
Otkad je 2014. ponovo počela priča o privatizaciji u Srbiji, banje važe za najvredniju imovinu. Interesovanje vodećih biznismena da uđu u taj posao u to vreme bilo je veliko. Agenciji su tada, primera radi, pisma o zainteresovanosti za dve specijalne bolnice - "Čigotu" na Zlatiboru i Zavod "Termal Vrdnik", stigla od "Matijevića", ruske kompanije Mad Service Plus, kao i nemačkog EES Group GmbH.
Kao moguće mušterije pominjali su se i Filip Cepter, Miodrag Kostić, ali i kineska kompanija Dr Dong SA. Kako "Novosti" saznaju, "MK grupa" posle dve godine više nije zainteresovana za kupovinu nijednog lečilišta.
Mataruška i Bogutovačka banja privukle su, između ostalih, i slovenačkog Goražda Klemenčića, kao i nekoliko pojedinaca iz Srbije koji nude strateško partnerstvo, dok se čak i arapski princ pojavljivao kao potencijalni kupac.
S druge strane, za prof. dr Božu Draškovića iz Instituta ekonomskih nauka, privatizacija po svaku cenu nametnuta je kao ideologija o ekonomskoj efikasnosti privatnog sektora nad bilo kakvim državnim ili društvenim, pa i društvenim investicionim fondovima, kakav je trebalo da bude Penzioni fond.
- Država je, zapravo, kreirala institucionalni okvir u kome su društveni fondovi, ili bilo koji oblici takvog ekonomskog angažovanja, unapred osuđeni na neuspeh - kaže prof. dr Drašković.
Profesor naglašava da su termalni izvori prirodni resursi, kao i vazdušne banje, i ta dobra treba da ostanu u vlasništvu države.
- Država bi trebalo da koristi pravo da naplaćuje rentu za njihovo korišćenje nezavisno od oblika vlasništva nad kapacitetima izgrađenim u okviru tih prirodnih ambijenata - kaže prof. dr Drašković.