Prema važećem propisima svakim pojedinačnim ugovorom Agencija za privatizaciju određuje visinu dozvoljenog otuđenja imovine a svaki prelazak tog "praga" moguć je samo uz njenu saglasnost. Agencija prilikom razmatranja zahteva za otuđenje imovine ima u vidu niz činjenica - da li će otuđenje ugroziti obavljanje delatnosti, kolika su potraživanja poverilaca, radnika. Međutim, događalo se da mnogi (sada uhapšeni privrednici) tu saglasnost nisu ni tražili, već su fiktivnim osnivanjem firmi, prikazivanjem lažnih potraživanja i prebacivanjem novca na račune tih firmi primenjivali klasičnu šemu na osnovu koje se "ispumpavao" novac u privatizaciji. Nesavesnim vlasnicima tih preduzeća nije bilo strano ni opterećivanje hipotekom i različitim vrstama kredita, a na sve te nepravilnosti ukazivali su mali akcionari i zaposleni u tim preduzećima.
Prema važećem propisima svakim pojedinačnim ugovorom Agencija za privatizaciju određuje visinu dozvoljenog otuđenja imovine a svaki prelazak tog "praga" moguć je samo uz njenu saglasnost.
Agencija prilikom razmatranja zahteva za otuđenje imovine ima u vidu niz činjenica - da li će otuđenje ugroziti obavljanje delatnosti, kolika su potraživanja poverilaca, radnika...
Međutim, događalo se da mnogi (sada uhapšeni privrednici) tu saglasnost nisu ni tražili, već su fiktivnim osnivanjem firmi, prikazivanjem lažnih potraživanja i prebacivanjem novca na račune tih firmi primenjivali klasičnu šemu na osnovu koje se "ispumpavao" novac u privatizaciji.
Nesavesnim vlasnicima tih preduzeća nije bilo strano ni opterećivanje hipotekom i različitim vrstama kredita, a na sve te nepravilnosti ukazivali su mali akcionari i zaposleni u tim preduzećima.
Ovako učestale pojave i istupi akcionara i zaposlenih alarmirali su svojevremeno javnost pa su ubrzo propisi izmenjeni, tako što je sprečeno da se na aukcijama pojavljuju osobe sa "sumnjivim pedigreom", odnosno osobe protiv kojih se vodi krivična istraga.
Presedan se, naime, dogodio kada je Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, preko svojih zastupnika učestvovao na aukciji u Agenciji za privatizaciju i kupio nekoliko firmi, među kojima i "Eko-hranu" iz Boljevca.
Tada se čak i obratio novinarima sa izjavom da je zainteresovan da kupuje firme.
I sve bi bilo u najboljem redu da se protiv Jocića tada nije vodila krivična istraga. On je u međuvremenu uhapšen zbog sumnje da je organizovo ubistvo vlasnika hrvatskog nacionala Ive Pukanića, za šta mu se trenutno sudi u Specijalnom sudu za organizovani kriminal u Beogradu.
U junu prošle godine osuđen je na 15 godine robije zbog podstrekavanja na ubistvo Gorana Marjanovića, 1995. godine u Beogradu, a trenutno je u toku i finansijska istraga koja treba da utvrdi šta poseduje od imovine i da li ju je stekao legalno ili ne.
Problem sa sumnjivim kupcima, na žalost, izmenjenim propisima, na ovaj način nije bio resen jer je privatizacija već "zagazila" u sedmu godinu "života" u Srbiji, a ostale su uglavnom i firme sa lošim poslovnim perfomansama, za koje nije vladalo veliko interesovanje.
Događalo se i da su oni, koji su bili "pod lupom", slali svoje zastupnike i punomoćnike u vidu advokata, predstavnika brokerskih-kuća, koji nakon kupovine preduzeća na aukciji nisu ni hteli da obelodane ko je, zaista, pravi vlasnik.
Upravo sve ove okolnosti dovele su do brojnih loših privatizacija, koje su se završile hapšenjem ljudi koji su učestvovali u raznim zloupotrebama.
Prošle godine je tako uhapšen Tomislav Đorđević, bivši direktor "Meridijan banke" i vlasnik "Ribarskog gazdinstva".
Zbog malverzacija i zloupotreba položaja prošle godine uhapšen je i direktor "Ikarbusa" Srećko Nijemčević sa saradnicima, ali su oni nezakonitosti izvršili pre ulaska u proces privatizacije.
Policija je uhapasila i šest osoba za koje se sumnja da su stekli protivpravnu korist od dva i po miliona evra zloupotrebom u privatizaciji "Betonjerke" u Aleksincu i PIK "Čačak" u Čačku.
Uhapšena je i Svetana Purić iz Beorada, većinski vlasnik privrednog društva "Centropromet", takođe, zbog zloupotreba u procesu privatizacije.
Krajem prošle godine uhapšen je i Jovica Stefanović, zvani Nini, jedan od vlasnika Srboleka zbog sumnje da je zajedno sa bivšim generalnim direktorom te kompanije, nakon kupovine tog preduzeća, oštetio radnike i akcionare za više od pet miliona evra.
Ne treba zaboraviti i ranija hapšenja stečajnih upravnika i sudija koja su se dogodila u procesu sprovođenja stečaja nad RK "Beograd", ili modne konfekcije "Beko", ali i lišavanje slobode direktora firme "Agroživ" zbog utaje poreza.
Ovonedeljne dve policijske akcije, takođe "su bacile senku" na privatizaciju u Srbiji, jer su obelodanile da su u mogućim sumnjivim radnjama učestvovali i i visoki funkcioneri, poput pomoćnika ministra za infrastrukturu Milorada Ilić i načelnika kolubarskog okruga Milivoja Obrenovića.
Oni su uhapšeni zbog sumnje da su počinili zloupotrebe tokom privatizacije valjevskog preduzeća "Jablanica".
Ilić je, posle privatizacije "Jablanice" bio član UO ovog valjevskog preduzeća, dok je Obrenović u to vreme rukovodio filijalom tamošnje poreske policije.
Samo dva dana ranije, uhapšen je i predsednik Upravnog odbora "Beograd filma" Nikola Đivanović, zbog zloupotrebe položaja u toj privatizaciji. I on je radio na visokim funkcijama i svojevremeno radio kao savetnik u NBS.