Privatizacija - Srbija

Ove i sledeće godine pozivi za prodaju 20 firmi

Jedna od velikih privatizacija za koju u Ministarstvu privrede očekuju da bi mogla da se završi do kraja sledeće godine je prodaja pančevačke Petrohemije.

Inače, u preduzećima iz portfelja za privatizaciju radi više od 20.000 radnika.
Javni pozivi biće objavljeni, između ostalih, i za Lastu, Severtrans, Jugoslovensko rečno brodarstvo, rudnik Kovin, PIM Ivan Milutinović, otkriva Stevanović.

Takođe i za četiri vodoprivredna preduzeća iz Banata, Srednji Banat, Južni Banat, Podunavlje iz Kovina i Tamiš Dunav iz Pančeva, za koja su već slati javni pozivi za prikupljanje neobavezujućih ponuda.

"Interesovanja je bilo za njih i nije nemoguće da pozive za ova preduzeća objavimo već do kraja ove godine", ističe on.

Dodaje da će do kraja 2020. biti oglašena i prodaja Krušik - plastike iz Osečine i kompanije Ribarsko gazdinstvo iz Beograda.

Stevanović objašnjava da se u jednom trenutku ove godine zbog pandemije zastalo sa privatizacijom.

Iz istog razloga, ni investitori nisu bili zainteresovani za ulaganja i akvizicije. U međuvremenu je poslovni svet naučio da živi sa koronom, pa je za očekivati da će sledeće godine bitzi više interesovanja za ulaganja, te je sada pravi trenutak da se sa privatizacijom nastavi, objašnjavaju u ministarstvu.

"Veliku dozu optimizma ulio je predsednik Vučić kada je po završetku sastanka sa gospodinom Đukovim iz NIS-a najavio da je postignut određeni dogovor i da ćemo ovih dana ući u pregovore oko Petrohemije", ističe Stevanović.

Dodaje da je interesovanje jednog takvog partnera, za nas veoma značajno i ističe da bi bilo dobro ukoliko bi se prodaja Petrohemije okončala sledeće godine.

Za razliku od preduzeća koja će ove ili sledeće godine biti stavljena u prodaju, za neke kompanije neće biti moguće objaviti takav javni poziv u narednoj godini. Ovo zato što se nalaze u tzv. UPPR-u odnosno Unapred pripremljenom planu reorganizacije.

"Kod njih 13, među kojima su i Simpo i Jumko, UPPR je pravosnažan i u skladu sa takvom sudskom odlukom ne možemo da ih prodajemo na tenderima. Međutim, ona posluju po tržišnim principima i ne predstavljaju nikakav problem za budžet Srbije", kaže za Tanjug Stevanović i dodaje da će ta preduzeća, čim se steknu zakonski uslovi, biti oglašena za prodaju.

Na prodaju će morati da sačeka i tridesetak preduzeća iz portfelja za privatizaciju Ministarstva privrede jer su predmet restitucije i oko njih se vode imovinski sporovi.

Govoreći o stanju u kome se nalaze preduzeća koja su na redu za prodaju, Stevanović kaže da su ona već trebalo da budu prodata i da je njihova vrednost u međuvremenu smanjena, da su tehnoloski zastarela, narodski rečeno ne predstavljaju dobru udavaču.

"Ne možemo reći da nudimo nešto atraktivno i interesantno ali ćemo gledati da ih skinemo sa grbače državi i da počnu da posluju po tržišnim principima. Takva su kakva su i zato smo i Zakon o privatizaciji 2014. učinili fleksibilnijim da na kraju možemo da ih ponudimo i po 30 odsto procenjene vrednosti, ali ćemo se truditi da ih učinimo koliko-toliko atraktivnim i zainteresujemo kupce za njih", objašnjava naš sagovornik.

Kada je reč o broju zaposlenih koji bi u narednom periodu mogli očekivati privatne gazde, Stevanović kaže da u

kompanijama koje su u portfelju privatizacije u ovom trenutku radi oko 28.000 radnika.

Navodi, međutim, da se najveći deo radnika nalazi u samo nekoliko velikih kompanija kao što su Simpo, Jumko Petrohemija, Lasta. U tom portfelju se vodi i Telekom koji nije predmet prodaje, a u kome radi oko 6. 600 radnika.

"Potencijalni vlasnici imaju ugovornu obavezu da radnike koje zateknu u kompaniji koju kupuju zadrže tri godine" kaže on i dodaje da radnici mogu sami da izaberu da li će kroz socijalni program da napuste kompaniju ili ostati da rade u njoj.