Agencija za privatizaciju saopštila je da je u njenu korist rešena većina arbitražnih sporova koji su pokrenuti nakon raskida privatizacionih ugovora. U deset arbitražnih sporova protiv kupaca – stranih pravnih lica, osam je pravosnažno okončano, a procenat uspešnosti Agencije za privatizaciju iznosi više od 91 odsto. Ukupna vrednost predmeta tih arbitražnih sporova bila je oko 200 miliona evra, od čega je potraživanje Agencije za privatizaciju prema bivšim kupcima iznosilo oko 97 miliona, a bivših kupaca prema Agenciji oko 103 miliona evra. Od osam pravosnažno okončanih arbitražnih sporova, u šest su usvojeni zahtevi Agencije u ukupnom iznosu od oko 25 miliona evra, dok su u dva spora usvojeni zahtevi bivših kupaca u iznosu od oko devet miliona evra.
Agencija za privatizaciju saopštila je da je u njenu korist rešena većina arbitražnih sporova koji su pokrenuti nakon raskida privatizacionih ugovora.
U deset arbitražnih sporova protiv kupaca – stranih pravnih lica, osam je pravosnažno okončano, a procenat uspešnosti Agencije za privatizaciju iznosi više od 91 odsto. Ukupna vrednost predmeta tih arbitražnih sporova bila je oko 200 miliona evra, od čega je potraživanje Agencije za privatizaciju prema bivšim kupcima iznosilo oko 97 miliona, a bivših kupaca prema Agenciji oko 103 miliona evra.
Od osam pravosnažno okončanih arbitražnih sporova, u šest su usvojeni zahtevi Agencije u ukupnom iznosu od oko 25 miliona evra, dok su u dva spora usvojeni zahtevi bivših kupaca u iznosu od oko devet miliona evra.
U Agenciji za privatizaciju juče nisu mogli da nam odgovore na pitanje da li će 25 miliona evra odštete pokriti štetu nastalu u preduzećima u kojima je raskinuta privatizacija. Kako nam je rečeno, nisu pravili računicu koliku su štetu napravili bivši vlasnici.
Zagovornici privatizacije, kao nužne u tranziciji, uključujući i predlagače Zakona o privatizaciji, obećavali su da će taj proces doneti razvoj privrede i socijalnu stabilnost. Život ih je demantovao.
Prema istraživanju sociologa Srećka Mihajlovića, 44 odsto građana misli da je privatizacija „čista pljačka”, 27 procenata da je bilanužna, ali da se sprovodila na pogrešan način, 26 odsto nije znalo da je oceni. Tako kako je sprovedena, podržalo je tek tri odsto ispitanih građana.
Podaci Agencije za privatizaciju kazuju da je od 2001. godine ukupno privatizovano 2.288 preduzeća. Ostvareni prihodi premašuju dve milijarde evra. Za prodaju je ostalo još oko 500 firmi. Raskinuto je 679 ugovora. Oko 30 odsto privatizacija bilo je neuspešno. Za prodaju je ostalo još 588 preduzeća.
Najviše preduzeća privatizovano je u Vojvodini – 493, a najmanje u regionu Beograda – 278.
U uspešno privatizovanim firmama povećani su prihodi, vrednost imovine i produktivnost. Privatizovane firme zabeležile su rast prihoda od oko 69 odsto, dok je vrednost imovine u privatizovanim preduzećima povećana za oko 47 odsto.
Ali, prava retkost su preduzeća koja su sačuvala zatečena radna mesta. Po pravilu, zatečen broj zaposlenih drastično je smanjivan, a „tehnološke viškove” novi vlasnici su „isporučivali” državi, da ona o njima brine. Društvena preduzeća su 2002. godine imala oko 680.000 zaposlenih, a danas u tim privatizovanim firmama radi 286.000 radnika. Broj zaposlenih u privatizovanim preduzećima smanjen je za oko 58 odsto, ali je posle 2009.do drastičnog pada zaposlenih došlo i kod privatizovanih i kod neprivatizovanih preduzeća.
– U firmama koje su privatizovane po Zakonu o svojinskoj transformaciji 139.000 radnika ostalo je bez posla, po Zakonu o privatizaciji njih 137.000, a u firmama koje nisu privatizovane 117.000 radnika – kažu u Agenciji za privatizaciju.
Neke privatizovane kompanije su najveći izvoznici, što ne može sakriti činjenicu da su učinci privatizacije i ekonomske politike, naročito u industriji, u protekloj deceniji bili katastrofalni.
– Privatizacija industrijskih preduzeća, uključujući i ona najvrednija, koja su bila nosioci razvoja, gotovo po pravilu, izrodila se u njihovu likvidaciju – kaže profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Petar. D. Petrović.
– Tako sadašnji nivo industrijskog razvoja Srbije jedva da dostiže 40 odsto onog iz 1989. godine. Te godine industrija je zapošljavala oko milion ljudi, danas manje od 300.000, a taj broj je sve manji.
A bilo je svega: nesavesnog poslovanja, prouzrokovanja stečaja, zloupotreba položaja i ovlašćenja u privrednom poslovanju, zaključenja štetnog ugovora, nedopuštene trgovine, utaje poreza i doprinosa i drugih davanja, prevara, pronevera, falsifikovanja službenih dokumenata, nesavesnog rada u službi, primanja i davanja mita, izbegavanja carinskog nadzora i slično.
Oko 300 policijskih inspektora, iz 12 gradova u Srbiji, proverava obimnu dokumentaciju Saveta za borbu protiv korupcije o 24 privatizacije koje je Evropski parlament označio kao sporne i zatražio njihovu proveru. U toj rezoluciji, Evropski parlament poziva Srbiju da odmah „pregleda kontroverznu privatizaciju i prodaju 24 preduzeća za koje je Evropska komisija izrazila sumnju u legalnost”.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da se uskoro mogu očekivati rezultati radne grupe o 24 sporne privatizacije. Time, po svemu sudeći, tačka na ovo bolno mesto u našoj tranziciji neće biti stavljena. Nema odgovora na pitanje – zbog čega niko ne odgovara zbog rđave privatizacije i ogromne štete koja je naneta društvu i građanima ove zemlje.