U periodu od 2002. do 2011. godine u Srbiji je privatizovano 3.017 društvenih preduzeća, a 636 privatizacija je bilo neuspešno, u preduzećima gde je radilo oko 83 000 radnika. Gotovo 65 odsto društvenih preduzeća u Srbiji koja su privatizovana, ili su ugašena ili su pred postupkom likvidacije, dok samo 35 odsto njih još uvek posluje. Ostvareni su prihodi od 2,6 milijardi evra, a tri četvrtine (75 odsto) zaposlenih koji su radili u tim preduzećima je izgubilo posao. Agencija za privatizaciju je kao razloge za raskid ugovora navela - neplaćanje rata prodajne cene, neodržavanje kontinuiteta poslovanja, nepoštovanje socijalnog programa, nesavesnost kupca. U ovom periodu Agencija za privatizaciju pokrenula je 182 postupka protiv kupaca, i to pred sudom 178 postupaka a pred arbitražom se nalaze četiri kupca, dok su istovremeno kupci protiv Agencije za privatizaciju pokrenuli 158 postupaka.
U periodu od 2002. do 2011. godine u Srbiji je privatizovano 3.017 društvenih preduzeća, a 636 privatizacija je bilo neuspešno, u preduzećima gde je radilo oko 83 000 radnika.
Gotovo 65 odsto društvenih preduzeća u Srbiji koja su privatizovana, ili su ugašena ili su pred postupkom likvidacije, dok samo 35 odsto njih još uvek posluje.
Ostvareni su prihodi od 2,6 milijardi evra, a tri četvrtine (75 odsto) zaposlenih koji su radili u tim preduzećima je izgubilo posao, podaci su istraživanja koje je sprovelo Radno telo Socijalno-ekonomskog saveta Srbije zaduženo za ekonomska pitanja.
Agencija za privatizaciju je kao razloge za raskid ugovora navela - neplaćanje rata prodajne cene, neodržavanje kontinuiteta poslovanja, nepoštovanje socijalnog programa, nesavesnost kupca.
U ovom periodu Agencija za privatizaciju pokrenula je 182 postupka protiv kupaca, i to pred sudom 178 postupaka a pred arbitražom se nalaze četiri kupca, dok su istovremeno kupci protiv Agencije za privatizaciju pokrenuli 158 postupaka.
Članovi radnog tela Socijalno ekonomskog saveta Srbije su na današnjoj konferenciji za novinare predstavili rezultate istraživanja pod nazivom "Efekti privatizacije u Srbiji" i zaključili da su efekti poražavajući i trebalo bi ih imati u vidu prilikom predstojećeg restrukturiranja javnog sektora, kako napravljene greške ne bi bile ponovljene.
Oni su najavili da će Socijalno ekonomski savet vladi predložiti mere kako se budući efekti privatizacije ne bi ponovili.
Prema rečima predstavnika sindikata UGS Nezavisnost u tom telu Zorana Ristića, anketa koja je sprovedena među zaposlenima, pokazala je da je privatizacija donela niz negativnih efekata - dovela je do smanjenja radnih prava, do socijalne nesigurnosti i velikog otpuštanja zaposlenih.
Predstavnica Ministarstva rada i socijalne politike u radnom telu Danijela Rajković navela je da je metodom javnog tendera, u tom periodu, prodato ukupno 127 preduzeća, od čega je bilo 37 raskinutih ugovora dok je metodom javne aukcije prodato 2154 preduzeća od čega je raskinuto 599 privatizacija.
Prema njenim rečima, u tim preduzećima bilo je zaposleno 197.440 radnika i prodajna cena ovih preduzeća iznosila je 1.950.908 dinara.
Rajković je istakla da je Agencija za privatizaciju pored metoda tendera i aukcije na tržištu kapitala prodala 1788 paketa akcija - Akcijski fond je prodao 1655 akcija do 2. jula 2010. godine a Agencija za privatizaciju do istog datuma još 133 paketa akcija.
Prema podacima Agencije za privatizaciju iz stečaja je prodato 533 preduzeća, i to su kod 211 preduzeća prodati delovi imovine dok su 322 prodata kao celine, navela je ona.
Raskinuto je 636 ugovora, a u tim preduzećima je bilo zaposleno skoro 83.000 zaposlenih, dok je prodajna cena ovih preduzeća iznosila je nešto više od milijardu evra.
Nakon raskida ugovora o prodaji ponovo je prodato 12 preduzeća i to jedno metodom javnog tendera a 11 metodom javne aukcije, istakla je Rajković.
Ona je rekla da je dodatno prodato i 109 preduzeća, od čega je Akcijski fond prodao 107 a dva je prodala Agencija za privatizaciju.
Predstavnik sindikata u tom telu, najavio je da će danas početi i prikupljanje potpisa za raspisivanje referenduma o tome da li su građani Srbije spremni da prihvate ulazak privatnog kapitala u javno-komunalna preduzeća.