Od početka krize 2008. godine, Agencija za privatizaciju raskinula je kupoprodajne ugovore za 336 preduzeća. Do danas je preživelo svega 196. Ove firme sada su u rukama države, koja je time preuzela brigu o čak 23.000 radnika. Poslednja u nizu je smederevska železara, za koju, kao i za ostala preduzeća, država traži strateške partnere. Posle entuzijazma s kojim je počela privatizacija u Srbiji, ekonomska kriza kao da je obrnula taj proces. Brojne srpske firme vraćaju su na državne jasle. Država trenutno održava u životu 130 malih preduzeća, 38 srednjih, 28 velikih. Nekima nije svanulo ni kad ih je država preuzela. U odnosu na 2010. godinu, 2011. godine 53 preduzeća koja je preuzela država smanjila su gubitke, a 33 su ostvarila dobit. Sedamnaest preduzeća država nije uspela da spase, pa je pokrenut stečajni postupak.
Država raskinula više od 300 privatizacija. Polovina tih firmi sada je u rukama države. Nekima nije svanulo ni kad ih je država preuzela.
Od početka krize 2008. godine, Agencija za privatizaciju raskinula je kupoprodajne ugovore za 336 preduzeća. Do danas je preživelo svega 196. Ove firme sada su u rukama države, koja je time preuzela brigu o čak 23.000 radnika. Poslednja u nizu je smederevska železara, za koju, kao i za ostala preduzeća, država traži strateške partnere.
Posle entuzijazma s kojim je počela privatizacija u Srbiji, ekonomska kriza kao da je obrnula taj proces. Brojne srpske firme vraćaju su na državne jasle.
Država trenutno održava u životu 130 malih preduzeća, 38 srednjih, 28 velikih. Nekima nije svanulo ni kad ih je država preuzela.
Snežana Stojković iz kruševačke "Župe" kaže da je od 1.500 radnika koliko ih je bilo pre privatizacije, kroz tri socijalna programa broj radnika sveden na 337.
"Napominjem i da hemijska industrija Župa nije ispolatila 14 plata radnicima", kaže Stojkovićeva.
U odnosu na 2010. godinu, 2011. godine 53 preduzeća koja je preuzela država smanjila su gubitke, a 33 su ostvarila dobit. Sedamnaest preduzeća država nije uspela da spase, pa je pokrenut stečajni postupak.
Negde su stvoreni i uslovi za dolazak novog investitora. "Novi investitor bi trebalo da investira 22 miliona evra u prvoj fazi, a kasnije 50 miliona evra", kaže Bogdan Bogdanović, direktor Srpske fabrike stakla u Paraćinu.
Pre samo pola godine, Fabrika maziva (FAM) bila je pred bankrotstvom zbog 3,2 milijarde dinara duga, a posle prelaska u ruke države, danas je u ovoj fabrici prosečna plata od 55.500 dinara.
"Iz tekućih priliva i pojačanom naplatom mi servisiramo naše obaveze prema dobavljačima i izmirujemo uredno zarade", kaže Vladica Petrović, direktor FAM-a.
Svakim preduzećem država se bavi posebno. U restrukturiranju je trenutno 71. Plan za FAM je da se imovina ponudi na prodaju strateškom partneru. Država je rešena da strateške partnere nađe i za ostala preduzeća.
Strateški partneri kao spas
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Branislav Zec kaže da su dovedeni strateški partneri - "Jura" u Rači, "Beneton" u "Niteksu", a Ministarstvo pokušava i za druga preduzeća da nađe rešenja, održavajući proces proizvodnje.
Prema njegovim rečima, očekuje se da će i "Prvi maj Pirot" uskoro dobiti novog strateškog partnera.
Veštačko disanje, ipak, ne može da traje doveka. Ekonomista Nebojša Savić kaže da je privatni vlasnik svuda u svetu privatni vlasnik, zato što je on efikasniji i sposobniji od države da napravi profit.
"U suprotnom, pretvorićemo našu privredu u državnu, odnosno podržavićemo celu privredu i svi će biti na državnim jaslama što neće biti dobro", kaže Savić.
Polovinu društvenog proizvoda stvaraju državna preduzeća, što je, prema ocenama ekonomista, neprimereno za privredu u tranziciji. Umesto da preuzima preduzeća, država bi, poručuju, trebalo da stvara poslovni ambijent koji će biti privlačan za privatne investitore.