Privatizacija - Srbija

Privatizacija banja – potrebno ulaganje ali i očuvanje lečilišta

O neophodnosti privatizacije domaćih banja, kako bi one uhvatile korak sa evropskim banjama, pre svega onim u Sloveniji i Mađarskoj, govori se već više od 10 godina. Čini se da je i taj posao došao na red i da će se naredne godine privatizovati prve četiri banje - Kuršumlijska, Bujanovačka, Bogutovačka i Mataruška.

Banjama je neophodan svež kapital, neophodno je razvijati spa i velnes tretmane, a opet ne zapostaviti zdravstvenu funkciju koje i jeste osnovna delatnost banja.

S druge strane, tu je i problem imovinsko-pravnih odnosa jer je većina domaćih banja građena novcem PIO fonda.

Vlada je zato novembra ove godine dala rok od 60 dana PIO fondu i ministarstvu rada da reše taj spor, odnosno da imovina banja pređe u vlasništvo države kako bi ona mogla da pokrene postupak privatizacije ili raspiše javni poziv za strateško partnetstvo.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić navodi da su u opticaju veoma zanimljivi potencijalni ulagači.

"Ne mogu ništa da govorim dok stvar ne bude gotova, ali ja sam optimista da možemo ovaj proces da uspešno započnemo. On neće biti završen tokom 2017. godine, jer sve te banje nisu u istom ni formalno-pravnom statusu, niti je njihova faktička pozicija identična", ističe Ljajić.

Prema njegovim rečima, ima odličnih banja sa odličnom infrastrukturom ali ima banja koje su prilično zapuštene i za koje će trebati više vremena da se pronađe kupac ili strateški partner.

Za Matarušku i Bogutovačku banju koje će se prodavati u paketu, zainteresovan je slovački investitor Slavomir Elijaš, vlasnik banje Bojnice u Slovačkoj.

Bivša direktorka Mataruške i Bogutovačke banje Ljiljana Jevtić tvrdi da je Elijaš spreman da uloži od tri do pet miliona evra u ove banje.

"Raspoložen i spreman da zaposli negde između 250 i 300 radnika što je i za ove dve banje i za opštinu Kraljevo velika stvar", dodaje Jevtićeva.

AD Planinka u čijem sastavu veoma uspešno posluju Lukovska i Prolom banja zainteresovana je za kupovinu Kuršumlijske banje. Dok meštani sa odobravanjem gledaju na potencijalnog kupca, odgovorni u Planinki ne žele bilo šta da komentarišu, dok se pregovori sa državom ne završe.

U Bujanovačkoj banji ističu da im je najvažnije da se ne odustane od lečilišne funkcije.

Stojanča Savov, direktor Specijalne bolnice Bujanovačka banja, kaže da je najpovoljnije rešenje za banju da dobije strateškog partnera, da se izvrši dokapitalizacija i da zaposleni ostanu da se bave svojom strukom.

"Verovatno da osnivač, Ministarstvo zdravlja to zna da budući kupac ili strateški partner ne može da menja delatnost", kaže Savov.

Naše termalno bogatstvo je nesumnjivo. Srbija ima 40 banja, 53 termalna lokaliteta i preko 1.000 izvorišta mineralne vode.

Predsednik Udruženja banja i klimatskih mesta Srbije Vladan Vešković smatra da treba voditi računa o da se finansijske injekcije ili investicije pre svega usmeravaju u one centre koji sada teško sastavljaju kraj sa krajem, a ostaviti za sada van privatizacije one rehabilitacione centre koji i sada uspešno rade i posluju.

Više od 5.500 kreveta u banjama Srbije već godinama je van funcije. Zbog toga je bez posla ostalo oko 2.700 ljudi. Gubimo i oko milion noćenja godišnje, a država je uskraćena za 360 miliona dinara na osnovu naplate PDV-a.