Privatizacija - Srbija

Privatizacija spas za državnu kasu?

Procenjuje se da će naredne tri godine budžetski deficit Srbije biti po 2,5 milijardi evra. Istovremeno, za servisiranje spoljnog i unutrašnjeg duga iz budžeta je neophodno izdvajati četiri milijarde evra godišnje. Otuda nagoveštaji privatizacije velikih javnih preduzeća sve više imaju smisla.

Smanjenje društvenog proizvoda - povećanje javnog duga. Srbija iz takvih makaza mora da nađe izlaz. Jedan od njih je privatizacija.

EBRD je spreman da podrži privatizaciju velikih javnih preduzeća, bilo direktnom dokapitalizacijom od EBRD-a, bilo pripremom za nalaženje strateškog partnera, kaže Mateo Patrone, direktor EBRD-a za Srbiju.

"Smatram da 'Dunav osiguranje', Aerodrom pa i 'Telekom' mogu lakše da se privatizuju. Ostale kompanije poput EPS-a, 'Elektomreže' ili 'Železnica' pre toga zahtevaju dublju reorganizaciju i to je period od naredne dve do tri godine", navodi Patrone.

O novcu koji bi mogao da se zaradi još je rano govoriti, ali, ako bi prodala "Telekom", deo EPS-a i Aerodrom "Nikola Tesla", država bi mogla da računa na oko pet milijardi evra.

"Hipotetički, ako i ostvarimo te prihode od pet milijardi, mislim da bi bilo opravdano da se oni koriste za finansiranje fiskalnog deficita, koji je oko 2,5 milijardi evra. Sledeće godine bi uz velike mere štednje mogao da iznosi između milijardu i 2,5 milijardi", kaže urednik FRENA Milojko Arsić.

"Verovatno će trebati tri godine da fiskalni deficit svedemo na neki održiv deo od oko milijardu evra odnosno tri odsto budžetskog deficita", dodaje Arsić.

Privatizacija velikih javnih preduzeća je političko pitanje prvog reda. Prva dilema je da li uopšte privatizovati ili jačati javna preduzeća i učiniti ih profitabilnijim.

Ukoliko se i privatizuju, onda sledi pitanje šta sa novcem: da li prvo jednokratnim prihodima pokriti budžetsku rupu ili uložiti u razvoj, što se u prošlosti pokazalo neefikasnim.

"Ako i uzmete monopoliste kao što je EPS, onda je samim tim najviše primamljiva jer nema konkurenciju na domaćem tržištu. Ali opet privatizacija te kompanije je na dugom štapu zato što EPS obavlja socijalnu funkciju i to je osetljivo političko pitanje", objašnjava berzanski posrednik Nenad Gujaničić.

"Kada govorimo o nekoj drugoj kompaniji, kao što je 'Telekom Srbija', radi se o konkurentnom tržištu, ona je prilično zrela za privatizaciju. Da li će biti preko berze i inicijalnom ponudom akcija, to je stvar države", navodi Gujaničić.

Privatizacija može da se obavi direktnom pogodbom, što je obično pod lupom zbog moguće korupcije. Takođe, inicijalnom ponudom akcija na berzi za šta je potrebno minimum šest meseci. To je i rok kada možemo da očekujemo i prve privatizacije javnog sektora.