Privatizacija - Srbija

Privatizovano 2.640 firmi

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za privatizaciju Milan Nikolić izjavio je FoNetu da bi privatizacija u Srbiji morala da bude završena do 2011. godine i podsetio da je, od 2000. godine, po Zakonu o privatizaciji privatizovano 2.640 firmi.

"Proces privatizacije koji dugo traje izaziva probleme. Mnoge privatizacije su poništene, ali, i pored tih loših primera, privatizacija bi trebalo što pre da se završi", istakao je Nikolić.

"Nalazimo se u trenutku ozbiljne ekonomske krize iz koje nismo izašli i vrlo je mali broj onih koji su zainteresovani za kupovinu firmi", precizirao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, razlog za veliki broj raskinutih privatizacija firmi, koje su kupljene u protekle tri godine, leži u činjenici da novi vlasnici nisu uspeli da održe kontinuitet proizvodnje, plaćanja obaveza i investicija.

On upozorava da su neuspele privatizacije najčešće na jugu Srbije.

"Pre će se investitori opredeliti za kupovinu firme oko Beograda, nego na jugu Srbije, gde je infrastruktura mnogo lošija", objasnio je Nikolić.

On je dodao da, "kod firmi koje imaju tržišnu šansu, ne treba pošto poto trčati u privatizaciju, već valja sačekati bolje ekonomske prilike".

Upitan da li bi trebalo privatizovati javna preduzeća, Nikolić je odgovorio da bi "trebalo ići od slučaja do slučaja".

"Mislim da Elektroprivredu ne treba nikad privatizovati. Kada su u pitanju Pošta i Železnica, postoje primeri u okruženju, na primer u Italiji, gde su to još državne firme. Možda bi u interesu građana bilo da se lokalna javna preduzeća, kao gradska čistoća ili komunalna preduzeća druge vrste, privatizuju", izjavio je Nikolić.

Onda bi se, smatra on, došlo do svežeg kapitala, a verovatno i do njihovog efikasnijeg funkcionisanja, jer su ovako previše birokratizovani.

Nikolić misli da bi eventualna izmena Zakona o privatizaciji bila bez mnogo efekata i ponavlja da bi privatizaciju trebalo završiti.

On kao primer loših efekata privatizacije navodi Bujanovac, u kojem je više od 1.000 ljudi ostalo bez posla posle privatizacije.

"Zakon je predvideo pod kojim uslovima privatizacija može da se izvrši, nemajući u vidu i momenat iseljavanja ljudi sa određenog područja, tako da se to desilo i sa
Bujanovcem", dodao je Nikolić.

On je naglasio da je mnogo bolje da se, pre privatizacije uradi analiza i dobro restrukturiranje firmi, a onda potraži partner koji će nastaviti kontinuitet proizvodnje i neće ući u kupovinu radi dalje prodaje, posle završenih obaveza prema državi.

Nikolić smatra da Srbija nema direktnog uticaja na Kosovu i kada je njen kapital u pitanju.

"Sve dok se ne reši status Kosova, Srbija ne može da se bavi procesom privatizacije na tom delu svoje teritorije. Problem jeste u tome što se prodaju neke firme i uzurpira imovina preduzeća, iako postoji zakonski vlasnik i što niko to ne sprečava", rekao je Nikolić.

On je upozorio da niski lični dohoci ne pokazuju da zemlja izlazi iz ekonomske krize.

"Političari imaju zadatak da prošire optimizam, pre svega. S druge strane, izlazak iz krize je realan na osnovu pokazatelja, jer imamo rast bruto društvenog proizvoda iznad 1,5 odsto. Ali, niski lični dohodci ne odražavaju poboljšanje životnog standarda i nema utiska da izlazimo iz krize", rekao je Nikolić.

On, kao "dobar korak", ocenjuje potez Vlade Srbije da investira u infrastrukturu.

"Te investicije pružaju mogućnost za zapošljavanje, rast privrede i povećanje zainteresovanosti drugih za ulaganje u našu zemlju", zaključio je Nikolić.