Privatizacija - Srbija

Prodaja ili stečaj čeka 62 državna preduzeća

Na sajtu Ministarstva privrede kao kandidati su navedeni „Jugoslovensko rečno brodarstvo” iz Beograda, „Metanolsko-sirćetni kompleks” iz Kikinde, preduzeće „Ivan Milutinović” iz Beograda, „Lasta”, „Slavija” hoteli, „Jat apartmani” Kopaonik, izdavačke kuće „Prosveta” i „Rad”, rudnik „Kovin”... Stečaj je proglašen za više od 315 preduzeća do februara 2022, dok su 74 privatizovana od kraja 2014. Oko 36.600 zaposlenih iz 365 firmi prihvatilo je socijalni program.

U nacrtu fiskalne strategije za 2023. sa projekcijama za 2024. i 2025. navodi se da će se za saobraćajno preduzeće „Lasta” AD Beograd tražiti kompanije zainteresovane za privatizaciju ili strateško partnerstvo. Uz podršku Svetske banke definisan je akcioni plan za „Resavicu”, čije sprovođenje uključuje pronalaženje rešenja za zatvaranje ekonomski neodrživih rudnika i plan racionalizacije. Uz mogućnost dobrovoljnog odlaska uz obezbeđena sredstva za socijalni program i sredstva za podršku poslovanju kako ne bi došlo do gomilanja docnji u plaćanjima, naročito prema EPS-u.

U ovom dokumentu podseća se da je za „Petrohemiju” sporazum o privatizaciji postignut u decembru 2021. s kompanijom NIS, a okončanje postupka planirano je do jula ove godine. „Azotara” je u maju 2021. prodata kompaniji „Promist” d. o. o. dok se za MSK Kikinda rešenje vidi u nalaženju strateških partnera ili investitora.

– Za određeni broj kompanija u državnom vlasništvu se traže strateški partneri ili drugi modeli privatizacije, odnosno sprovođenje unapred pripremljenih planova reorganizacije. Poboljšanje upravljanja javnim finansijama nužno je ne samo kao podrška merama fiskalne stabilizacije i strukturnim reformama, već kao proces koji podiže kvalitet državne uprave i osigurava privlačan ambijent za investitore – navedeno je u ovom dokumentu. Novi program reforme upravljanja javnim finansijama za period od 2021. do 2025. usvojen je u junu 2021 – navedeno je u nacrtu nove fiskalne strategije.

Iz Fiskalnog saveta, međutim, u mišljenju o nacrtu fiskalne strategije 2023–2025, napominju da strategija ne nudi mnogo novih informacija o rešavanju sudbine preduzeća u privatizaciji. Trajno rešavanje statusa (prodaja ili stečaj) firmi u privatizaciji ponavlja se iz godine u godinu u fiskalnim strategijama, sa posebnim akcentom na ona preduzeća sa najviše zaposlenih („Lasta”, „Resavica”, MSK).

– Konkretni potezi vlade po tom pitanju izostaju, a ovakve najave se u poslednjih nekoliko verzija ovog dokumenta ponavljaju u gotovo istoj formi. U međuvremenu su napravljeni pojedinačni pomaci, na primer prodaja „Petrohemije” NIS-u 2021, ali je uprkos tome proces privatizacije usporen u prethodnih nekoliko godina. Ilustracije radi, prema podacima Ministarstva privrede u protekle tri godine proglašen je stečaj ili pronađen kupac za 19 preduzeća, primetno manje nego samo tokom 2018. kada je pitanje statusa rešeno za čak 25 privrednih subjekata – navode iz Fiskalnog saveta.

Ovo nezavisno telo preporučuje da bi, s obzirom na to da je reč o generatorima fiskalnih rizika, rešavanju statusa preostalih preduzeća u privatizaciji trebalo pristupiti s jasnim planom i što pre i time umanjiti verovatnoću da neka od njih zapadnu u još dublje poslovne poteškoće, a teret eventualnih dodatnih gubitaka padne na poreske obveznike.