Privatizacija - Srbija

Prodaju ''Lastu'' i Luku Novi Sad, do kraja godine država privatizije 13 firmi

Kupcima su nuđeni i po desetak puta, a mnogi su se pod državno okrilje vratili posle neuspešnih prodaja. U nadležnosti Ministarstva privrede ostala su još 174 preduzeća, ali malo je njih dovoljno privlačno za privatizaciju. Do kraja godine na prodaju bi trebalo da se oglasi njih 13, a među njima će biti "Lasta" i "Luka Novi Sad". U sledećem krugu privatizacije, procenjuju stručnjaci, naći će se banje i - javna preduzeća.

U Ministarstvu privrede objašnjavaju da su među značajnijim subjektima privatizacije, za koje tek sledi sprovođenje postupka, "Galenika", RTB "Bor grupa", "PKB korporacija", "Petrohemija", "Simpo" i "Slavija hoteli". Na Vladi je da donese odluku o pregovorima sa jedinim kandidatom koji je ostao u trci za strateško partnerstvo sa "Galenikom". Reč je o britansko-ruskom konzorcijuma "Frontir-Petrovaks".

- Vlada će moći da donese konačnu odluku o "Galenici" tek po okončanju pregovora kada će se definitivno znati da li je pronađen strateški partner ili ne - objašnjavaju u Ministarstvu.

- Privatizaciji javnih preduzeća bi trebalo pristupiti sa posebnim oprezom. Donošenju konačne odluke o tome prethodi detaljna analiza svih pozitivnih i negativnih aspekata. Sva preduzeća u privatizacionom portfoliju sada posluju po tržišnim uslovima i moraju da izmiruju obaveze prema poveriocima. Takođe, osim "Resavice", nijedno preduzeće ne dobija nikakvu državnu pomoć.

Ekonomisti od preduzeća koja su godinama uživala zaštitu države, međutim, ne očekuju značajne prihode. Ni do sada nije bilo mnogo uspeha u potrazi za njihovim novim gazdama.

- Od svih preduzeća koja su bila u restrukturiranju, teško da će se bilo koje prodati, pa čak i da se besplatno nudi - smatra Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta.

- Te firme su veoma zadužene. Preduzeća nisu samo zgrade i oprema, nego bilans stanja. Ako su dugovi veći od imovine, onda su to problematična preduzeća.

Država je još prošle godine, izborom konsultanta za prodaju, ozbiljno počela da priprema privatizaciju banja. U portfoliju Ministarstva ih je deset. Na osnovu zajedničkog predloga Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, planira se privatizacija njih tri - "Gejzer", "Vranjske Banje" i "Bujanovac". Sve su, međutim, u sporu. PIO Fond i država pred sudom utvrđuju koliko kome pripada, pa i prodaje nema bez njihovog dogovora. S druge strane, EPS počinje da popisuje imovinu, mada oni odgovaraju da to ne znači da se sprema prodaja.

- Banje bi mogle najpre da se prodaju jer nemaju tako veliki uticaj na standard građana - smatra profesor Madžar, ukazujući da bi one mogle da se prodaju i pre javnih preduzeća.

Madžar dodaje da ideja o prodaji EPS postoji dugo, ali da ne veruje da će se dogoditi u dogledno vreme.

- Prodaja EPS bi značila povećanje cene električne energije, što svakako nije popularno ni za jednog političara - ističe Madžar.

Preko stečaja do vlasnika

Kada je poslednji put menjan Zakon o privatizaciji, i ona oročena na kraj prošle godine, bez privatnog vlasnika bilo je ukupno 526 preduzeća koja su zapošljavala 90.000 radnika. Od tada je 236 preduzeća ušlo u stečajni postupak, za 71 je obustavljen postupak prodaje, a 43 su "udomljena". U 174 neprodata radi 53.000 radnika.

- Od 500, ostala je 174 preduzeća u našoj nadležnosti. Pri Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika je oko 700 preduzeća i biće ih još više narednih godina. Stečaj je najefikasniji put da ta imovina dobije novog vlasnika - kaže Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede.