Privatizacija - Srbija

Rok za privatizaciju „Železare” 1. februar

Vlada Srbije do 1. februara moraće zbog dva razloga da pronađe strateškog partnera za „Železaru Smederevo”, kaže za „Politiku” Toni Verheijen, šef Kancelarije Svetske banke u Beogradu.

Prvi razlog je što su izdvajanja za ovu kompaniju veliki trošak za budžet, a drugi nema veze ni sa Svetskom bankom ni sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), već sa Evropskom unijom. Ako državni zvaničnici tvrde da imaju dobre razloge da veruju da su našli zainteresovanog investitora, proces preuzimanja mora biti završen brzo, kaže naš sagovornik.

– Srbija se u pregovorima sa EU obavezala da od 1. februara više neće biti državne pomoći za „Železaru”. Od ključne važnosti je da je do kraja januara zainteresovani investitor, ako ga ima, preuzme. Jer, ako Srbija ne uspe da je u tom roku privatizuje, država će morati da nastavi da pruža pomoć ovoj kompaniji, čime će direktno kršiti pravila i procedure EU. A to je od ključne važnosti u procesu pridruživanja – objašnjava Toni Verheijen.

U svojim izjavama i premijer Aleksandar Vučić je nekoliko puta isticao kako očekuje da sve procedure budu završene do poslednjeg dana januara.

Prema proceni Fiskalnog saveta, „Železara Smederevo” državu godišnje košta 60 miliona evra. Posredni troškovi poslovanja ovog preduzeća, takođe, su veliki. „Železara” ne plaća struju i gas, pa su potraživanja EPS-a i „Srbijagasa” na kraju 2013. dostigla 2,5 milijardi dinara. Tako se dodatno pogoršavaju bilansi ova dva javna preduzeća.

„Železara”, međutim, nije jedino preduzeće, koje prema oceni šefa Kancelarije Svetske banke, negativno utiče na bilanse EPS-a i „Srbijagasa”. Obe kompanije imaju problema sa naplatom, a među neplatišama su najčešće javna preduzeća, firme u državnom vlasništvu i lokalne samouprave.

– Da bi EPS postao solidna kompanija koja može u budućnosti da privuče strateškog partnera, važno je rešiti problem naplate. Rukovodstvo „Srbijagasa” tvrdi da bi bili profitabilna kompanija kad bi naplatili sve dugove za gas. Mi nismo radili studiju o tome, ali je ta izjava dobra ilustracija zašto je važno reformisati javna preduzeća – smatra Verheijen i dodaje da Svetska banka već dve i po godine sa vladom pregovara o tome.

Ministar privrede Željko Sertić i vlada treba što pre da donesu odluku koliko će preduzeća otići u bankrot. Istovremeno, treba definisati i metod privatizacije za ona preduzeća koja nisu privatizovana, podseća naš sagovornik. Odluka o tome trebalo je da bude doneta početkom decembra, a sada je već kraj meseca.

– Te dve stvari treba da budu urađene paralelno. Što se nas tiče, ne postoji krajnji rok da se taj posao završi. Ako država odluči da te odluke ne donese do kraja godine, to znači da će ove firme nastaviti da prave dugove za struju, gas i komunalije, da neće uplaćivati poreze i doprinose… Sa svakim mesecom nerešavanja tog problema, trošak za budžet je sve veći. Što se bude duže čekalo to će problem u javnim finansijama biti veći. To nije u skladu ni sa merama fiskalne konsolidacije koje država primenjuje – upozorava šef Kancelarije Svetske banke.

Reforma javnih preduzeća podrazumeva da više neće biti novih državnih garancija za njihova zaduživanja, kao ni subvencija. To, međutim, ne znači da će sve subvencije biti ukinute, dodaje naš sagovornik. Železnice će i dalje dobijati dotacije iz državne kase kako bi mogle da obavljaju svoju osnovnu delatnost, ali ne u sadašnjoj meri. Sa druge strane, prevoz robe je profitabilan deo železničkog saobraćaja i njima subvencije više neće biti neophodne, smatra Verheijen. To će naravno zahtevati određeno vreme, dve do tri godine.

Reforma javnih preduzeća istovremeno znači da će i neki ljudi ostati bez posla. Kada je reč o javnom sektoru u širem smislu, kao višak se spominje 30.000 ljudi, ističe naš sagovornik.

Konačan broj zavisiće od odluka koje preduzme vlada. U preduzećima koja su viđena za bankrot zaposleno je relativno malo radnika – od tri do četiri hiljade. Broj onih koji će ostati bez posla zavisiće i od toga koliko će proces privatizacije biti uspešan i koji će uslovi morati da se ispune, kao i kakvi će dogovori biti napravljeni sa investitorima. Jedan deo radnika će i tokom 2015. godine otići u penziju – zaključuje Verheijen.

Biće para za prekobrojne

Budžetom za 2015. planirano je 16 milijardi dinara u Tranzicionom fondu za isplatu otpremnina za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju i u drugim firmama u državnom vlasništvu. Oko četiri milijarde dinara planirano je i za Nacionalnu službu za zapošljavanje za one radnike kojima nedostaje pet godina da dokupe radni staž za odlazak u penziju. Prema proceni Fiskalnog saveta oba iznosa su dovoljna za zbrinjavanje oko 30.000 ljudi. Pošto je samo u preduzećima u restrukturiranju zaposleno 50.000 ljudi moguće je da se ispostavi da planirani iznosi ne budu dovoljni za sve zaposlene koji se nađu na udaru završetka procesa privatizacije predviđenog za sledeću godinu.