Industrija mesa BEK iz Zrenjanina, sa adresom u Beogradu, posle procene, biće ponuđena na prodaju. Za protekle dve decenije, nekadašnji lider u klaničnoj industriji u bivšoj Jugoslaviji treći put je u stečaju, a da još nije utvrđeno šta od imovine poseduje.
Stečajni upravnik Srđan Stojanović iz Beograda pozvao je ovlašćene proceniteljske kuće da se do 10. oktobra prijave na njegov poziv.
Ko bude odabran, proceniće vrednost imovine Industrije mesa BEK iz Zrenjanina, sa beogradskom adresom i napraviti procenu celishodnosti prodaje preduzeća kao pravnog lica, objavljeno je na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Procenitelji treba da utvrde vrednost BEK-a kao pravnog lica, odnosno njegove najznačajnije imovine koju čine zgrade i zemljište u Beogradskoj ulici u Zrenjaninu, stan u zrenjaninskoj ulici Milana Stanivukovića, potraživanja na ime otkupa stanova u vlasništvu preduzeća kao i neevidentirani poslovni prostor – maloprodajni objekat u okviru porodičnog stambenog objekta u Pančevačkoj ulici u Zrenjaninu.
Prodajom imovine, trebalo bi da se bar u delu namire poverioci jer je na dan otvaranja stečaja, 2016. godine, račun BEK-a bio u blokadi duže od tri godine na iznos od 133 miliona dinara.
Nekadašnjoj privrednoj diki grada na Begeju, ovo je treći stečaj u prethodne dve decenije.
Vodi se pred beogradskim sudom, jer je vlasnik u sumnjivoj privatizaciji, sedište firme prebacio u Beograd ali je kompletna imovina, naravno, u Zrenjaninu.
BEK je, prema dostupnim informacijama, u vlasništvu preduzetnika Vladana Beštića, u čije je ime izvesni Miloš Jović na aukcijskoj prodaji kupio 70 odsto kapitala.
Drugi stečaj otvoren je godinu dana nakon privatizacije, radnici su ostali na ulici, a poverioci kratkih rukava.
Treći stečaj otvoren je 2016. godine na zahtev jednog od najvećih poverilaca preduzeća Davidović kompani iz Bogatića i traje do danas.
Za šest godina trajanja, promenio se i stečajni upravnik, a sadašnji je, izgleda, rešio da sagu o BEK-u privede kraju.
Poverioci su u međuvremenu protestvovali, tvrdeći da se imovina razvlači i da stečaj koji traje predugo služi kako bi se odugovlačilo i razvlačilo.
Koliko vredi imovina nekadašnjeg a sada očerupanog giganta, proceniće ovlašćeni procenitelj. U jednom neuspešnom pokušaju prodaje imovine, sad već davne 2014. godine, kupcima je ponuđena zgrada u Beogradskoj 44, u kojoj se nalaze proizvodni pogon, upravna zgrada, restoran, kuhinja i drugo, a koja je sazidana na zemljištu u državnoj svojini površine na kojem dužnik ima pravo korišćenja.
Ukupna površina zgrade je blizu 20.000 kvadratnih metara, a ukupna procenjena tržišna vrednost objekta iznosi 257,5 miliona dinara.
Za prodaju je tada oglašeno i tridesetak pomoćnih zgrada, u sklopu fabričkog kruga, u kojima su nekada bili magacini, portirnica, koridori za stoku.
Šta je od svega ostalo, i koliko to vredi, znaće se kad procenitelj obavi svoj posao.
Pre šest godina, baš kada je otvaran treći stečaj u BEK-u, na skupu u predizbornoj kampanji, Aleksandra Vučića i lokalne čelnike SNS-a, u Zrenjaninu je dočekao transparent na kom je pisalo, “Zašto Mitros, a ne BEK”, jer je u to vreme bila aktuelna revitalizacija sremsko – mitrovačkog preduzeća.
“Napravićemo novi BEK”, rekao je tada predsednik Srpske napredne stranke.
Šest godina kasnije utvrđuje se vrednost imovine posrnulog preduzeća, u kom nema proizvodnje više od decenije.