Čak ni cena od 3,9 miliona evra, trostruko niža od prvobitne, za nekadašnje zdanje Beobanke na Zelenom vencu 18 nije bila dovoljno primamljiva kada je grad u martu iz petog puta pokušao da proda „ogoljenu” zgradu od 13 spratova i ispred nje objekta na pet nivoa. Činilo se da ni šesti pokušaj grada sa ponudom od 3,1 milion evra neće udomiti ta zdanja novom gazdi, ali onda se desilo ono što je malo ko očekivao. Rok za njihovo dostavljanje pomeren je dva meseca, na 31. oktobar zbog, kako su juče potvrdili u Gradskoj upravi, velikog interesovanja potencijalnih kupaca. Javno nadmetanje zakazano je za 4. novembar.
Čak ni cena od 3,9 miliona evra, trostruko niža od prvobitne, za nekadašnje zdanje Beobanke na Zelenom vencu 18 nije bila dovoljno primamljiva kada je grad u martu iz petog puta pokušao da proda „ogoljenu” zgradu od 13 spratova i ispred nje objekta na pet nivoa.
Činilo se da ni šesti pokušaj grada sa ponudom od 3,1 milion evra neće udomiti ta zdanja novom gazdi, ali onda se desilo ono što je malo ko očekivao. Rok za njihovo dostavljanje pomeren je dva meseca, na 31. oktobar zbog, kako su juče potvrdili u Gradskoj upravi, velikog interesovanja potencijalnih kupaca. Javno nadmetanje zakazano je za 4. novembar.
– Rok je pomeren na zahtev brojnih zainteresovanih koji su tražili produženje, kako bi mogli da obezbede sredstva za depozit. Prvobitnih 15 dana bilo je prekratko za potencijalne kupce iz drugih država zbog komplikovanih procedura u vezi sa transferom novca iz inostranstva – kazao je pomoćnik šefa kabineta gradonačelnika za investicije Dragutin Nenezić, prenosi Beoinfo.
Možda potencijalni kupci sada imaju računicu da se domognu tih zgrada po četvorostruko nižoj ceni, a jedan od prvih problema sa kojim će morati da se suoče jeste nedostatak parkinga. Objekat od 8.300 kvadratnih metara nema podzemne garaže, već samo pet parking mesta.
To ograničenje verovatno je navelo Ministarstvo pravde koje je kao korisnik zgrade 2009. godine započelo obnovu da se zdanja odrekne i vrati ga u posed republike.
U toku rekonstrukcije demontirane su instalacije, pregradni zidovi, a kada je na red došla oronula fasada posao je privremeno stopiran zbog toga što je trebalo ukloniti azbest koji se pojavio u parapetu, delu zida između poda i prozora.
Da konstrukcija sadrži azbestni cement nije se znalo dok ga obnova nije razgolitila. Taj materijal nije bio zaveden u projektnoj dokumentaciji jer kada je pre pola veka objekat građen upotreba azbesta nije se protivila propisima niti se znalo da je on opasan za zdravlje.
Njegovo korišćenje u građevinarstvu zabranjeno je osamdesetih godina prošlog veka. Prema proceni Ministarstva pravde, demontiranje stare i postavljanje nove fasade koštalo bi 100 miliona dinara.
Bila je planirana i adaptacija enterijera, a u obnovljeni objekat trebalo je da se usele sudovi i Agencija za borbu protiv korupcije.
Ministarstvo je posle uklanjanja stare fasade odustalo od sređivanja zgrade zato što nije imalo novca, a iskrsli su i novi problemi koji su doveli u pitanje isplativost posla.
Utvrđeno je da konstrukcija objekta ne zadovoljava seizmičke propise, a dva poslednja sprata su nadograđena i zbog oštećenja ne mogu bezbedno da se koriste. Oljušteno zdanje potom je 2012. godine prešlo u vlasništvo grada i procenjeno je da vredi oko pet miliona evra.
Tadašnja vlast odustala je od rekonstrukcije, ali objekat nije oglašavala na prodaju. To je učinjeno prvi put 2014. godine.
Zdanje ovenčano Sedmojulskom nagradom za arhitekturu
Objekat „Beobanke” sagrađen je 1960. godine prema projektu arhitekte Milice Šterić. Nagrađen je Sedmojulskom godišnjom nagradom za arhitekturu i uživa status kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom u okviru celine starog Beograda koji obuhvata centar grada. Zgrada od 13 spratova, izgrađena je za potrebe „Energoprojekta”, tadašnjeg vlasnika, a kasnije je prešla u posed „Beobanke”. Od 2007. godine do 2012. bila je u vlasništvu države.