Privatizacija - Srbija

"Srbija na rasprodaji", šta se nudi

Srbija neće morati da prodaje državnu imovinu zbog dugova, poput mnogih evropskih zemalja, kažu stručnjaci.

Hipotetički, kada bi morala, imala bi šta da ponudi.

Srbija bi, teoretski, takođe imala šta da ponudi potencijalnim kupcima. Od kompanija to su svakako Telekom i EPS. Od planina u prvom redu Kopaonik, zatim Zlatibor, Tara, Stara planina i Fruška gora. Investitorima je privlačno i priobalje Dunava, Deliblatska peščara, Palićko jezero, a od banja Vrnjačka banja, Sokobanja i banja Koviljača.

Urednik portala Makroekonomija Miroslav Zdravković smatra da je privatizacija poslednja opcija u rešavanju ovog problema. On navodi da je "umesto prodaje, na primer EPS-a, poželjnije da se investitorima ponudi vlasnički udeo, u skladu sa uloženim novcem u nove hidro i termoelektrane".

"Takođe, PKB bi, na primer, mogao da preinači namenu zemljišta oko budućeg mosta Zemun - Borča i da se od prodaje zemljišta vrate krediti za most na Adi, i most Zemun - Borča. Ukupna vrednost kapitala javnih preduzeća u Srbiji je oko 10 milijardi evra, što može da garantuje otplatu dve trećine ukupnog javnog duga Srbije", kaže Zdravković.

On tvrdi da je umesto rasprodaje javne imovine bolje rešenje da se u red dovedu javne finansije, tako što će se deficit javnog sektora smanjiti sa oko pet odsto BDP-a na nulu. "To je moguće učiniti boljom naplatom poreza i manjom javnom potrošnjom. Eliminacija deficita javnog sektora zahteva veću štednju u svim segmentima javne potrošnje, ali najveći problem predstavlja penzioni sistem", navodi Zdravković.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin smatra da nacionalna dobra, po svim ekonomskim logikama, ne bi smela da budu predmet prodaje.

"Apsurd koji je Grčka sebi dozvolila je da zaposleni u državnim institucijama primaju 13. i 14. platu, kao i da imaju previše administracije. I umesto da su te troškove na vreme ukinuli, Grci su neprimereno trošili, a istovremeno im je privreda sporo rasla. Sada je došlo vreme za naplatu i prodaja državne imovine je nužno zlo. Kad neko dođe u situaciju da mora da proda nacionalna dobra, poput planina i banja, to je prodaja dela svoje države", kaže Bugarin.

Iz njegovog ugla, čitav koncept da se velika potrošnja nadomesti zaduživanjem pokazao se pogrešnim, a dobra vest je da Srbiji, u ovom momentu, takva sudbina ne preti.

"Nismo ni blizu nivou duga Grčke, ali postoji latentna opasnost jer nemamo izbalansiran nivo prihoda i javne potrošnje. Ukoliko bi i Srbija morala da razmišlja o prodaji državne imovine, prvo bi trebalo ponuditi javna preduzeća koja nisu od vitalnog značaja za funkcionisanje privrede. Nikako vodovod, gradski šinski prevoz, komunalna preduzeća jer njihovom prodajom može biti ugrožena bezbednost snabdevanja", tvrdi on.