Privatizacija - Srbija

Stečaj državnih banaka na početku

Državu je spasavanje posrnulih sopstvenih banaka koštalo najmanje 800 miliona evra, a još je nepoznato da li će i koliko novca država, kao vlasnik, moći da „izvuče” posle njihovog stečaja. Jer, država je u godinama kada je verovala da spasava ono što se spasti može dokapitalizovala Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine i Privrednu banku Beograd stotinama miliona evra emisijama hartija od vrednosti, a krajnji rezultat njihovog stečaja, odnosno prebijanja poverilaca i države kao dužnika, još dugo neće biti poznat.

Prema trenutnom „računu propasti” jedino je poznato da poverioci, za sada, potražuju, oko 110 miliona evra, međutim, ostaje otvoreno pitanje vrednosti stečajne mase, jer ona još nije poznata iz prostog razloga što, na primer, nije unovčena njihova nepokretna imovina.

U Agenciji za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik u ova tri slučaja, navode da u slučaju Nove Agrobanke potraživanja poverilaca iznose 11,89, dok je vrednost neispitanih potraživanja 1,42 milijarde dinara. Od otvaranja stečajnog postupka u oktobru 2012. godine unovčena je stečajna masa u iznosu od oko dve milijarde dinara. „U toku su pripremne radnje za unovčenje nepokretne imovine Nove Agrobanke u vidu procene njene tržišne vrednosti”, navode u Agenciji. Najvrednija imovina ove banke je svakako poslovna zgrada u centru Beograda.

Da li zato što je Nova Agrobanka pravno sledbenik Poljoprivredne banke Agrobanke, koja je otišla u stečaj i što su na novu banku preneti prava i obaveze stare, tek potraživanja poverilaca su u ovom slučaju „banke prethodnice” mnogo manja i iznose 56 miliona dinara. U ovom slučaju vrednost osporenih potraživanja je 1,4 milijarde dinara. To što su potraživanja osporena ne znači da neće biti na kraju priznata, jer poverilac ima pravo da ih traži sudskim putem.

U stečajnom postupku nad Poljoprivrednom bankom Agrobankom najviše se odmaklo.

– S obzirom na to da stečajni dužnik nema druge imovine osim potraživanja, u zavisnosti od njihove naplate namirivaće se procentualno i poverioci. Namirenje poverilaca po osnovu utvrđenih potraživanja izvršeno je delimičnom deobom 24. 2. 2014. godine i to drugi isplatni red u celosti i peti isplatni red u iznosu od 12,39 odsto. Nakon toga, izvršena je i druga delimična deoba poveriocima petog isplatnog reda u iznosu od 12,69 odsto utvrđenih potraživanja. Posle druge delimične deobe, poverioci drugog isplatnog reda namireni su u potpunosti, a poverioci petog isplatnog reda u iznosu od 25,08 odsto utvrđenih potraživanja. Izvršena je i odgovarajuća rezervacija za osporena potraživanja u petom isplatnom redu za poverioce koji su u zakonskom roku podneli tužbe za utvrđenje – navode u Agenciji.

U slučaju Razvojne banke Vojvodine utvrđena je konačna lista potraživanja, pri čemu priznata potraživanja iznose oko 1,98, a osporena 7,22 milijarde dinara. „I kod ove banke u toku su pripremne radnje za unovčenje imovine u vidu procene njene tržišne vrednosti”.

Stečajni postupak Privredne banke Beograd još je na početku.

– Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 28. 10. 2013. godine pokrenut je postupak stečaja nad Privrednom bankom Beograd. U toku postupka stečaja, a na osnovu podnetih prijava potraživanja poverilaca, još nije održano ispitno ročište. Stečajni upravnik izvršio je analizu svih prijavljenih potraživanja i utvrdio njihovu osnovanost, s izuzetkom dve prijave. U narednom periodu stečajni upravnik će uputiti predlog Privrednom sudu u Beogradu za održavanje ispitnog ročišta. Takođe će se nastaviti sa naplatom potraživanja, a planirana je i prodaja nepokretne i pokretne imovine u cilju namirenja poverilaca u što većem procentu, navode u Agenciji.

S obzirom na to da stečaj takozvane četiri velike društvene banke (Beobanke, Jugobanke, Invest banke i Beogradske banke) nije završen ni posle 13 godina, a da nema naznaka ni kada bi to moglo da bude, logično je pretpostaviti da bi i stečaj državnih banaka iz novijeg vremena mogao dugo da traje.

U Agenciji za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik i u ta četiri slučaja, kao razloge za izuzetno dug stečajni postupak navode manje-više iste razloge. Najveći dužnici banaka su pravna lica u postupku restrukturiranja, odnosno privatizacije i zato se ne može uticati na brzinu naplate potraživanja od njih. Problem predstavlja spora i duga naplata u postupcima izvršenja nad imovinom dužnika obezbeđenim hipotekama.

Dodatno, stečaj Beogradske banke je, na primer, vezan za okončanje postupaka likvidacija nad poslovnim jedinicama banke na Kipru i Njujorku i mešovitih banaka i to Franko – Jugoslav banke i AJ banke u Londonu u likvidaciji. Na okončanje stečajnog postupka utiče i postupak privatizacije dužnika banke s teritorije Kosova i Metohije.

U slučaju Invest banke naročito veliku prepreku okončanju postupka stečaja predstavlja i okončanje sporova vezanih za imovinu u Hrvatskoj i sporovi protiv BiH zbog dugova preduzeća s te teritorije po osnovu Pariskog kluba poverilaca.

Isplatni redovi
Prema aktuelnom Zakonu o stečaju prioritetno se iz stečajne mase izmiruju troškovi samog postupka. U drugom isplatnom redu su neto minimalne zarade zaposlenih u godini pre otvaranja stečaja. S njima se plaćaju i PIO doprinosi. Treći red su javni prihodi nastali tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka (komunalne takse i slično). U četvrtom redu su ostali stečajni poverioci, a u petom su potraživanja nastala dve godine pre otvaranja stečajnog postupka.