Privatizacija - Srbija

Svaka treća firma ima šansu da preživi stečaj

Svako treće preduzeće od 188 onih za koje je Vlada Srbije usvajanjem Akcionog plana predvidela stečaj, ima šansu da se u tom postupku oporavi i nastavi da radi, izjavila je savetnica ministra privrede Andrijana Živanović dodajući da u svakom slučaju država neće ostaviti radnike na cedilu.

Da li će firme iskoristiti šansu da se u procesu stečaja oporave i nastave da rade, zavisi od svih učesnika u postupku, rekla je Živanovićeva.

Pre svega, kako je navela, zavisi od poverilaca i njihove zainteresovanosti da pomognu da se ostvari sanacija firme nad kojom se pokreće stečaj.

Prema njenim rečima, gotovo 70 odsto preduzeća sa spiska posluje suštinski samo fiktivno, nemaju radnike ili ih imaju manje od pet, a godinama ne obavljaju nikakvu privrednu aktivnost, niti imaju poslovni kapacitet za reorganizaciju.

"Za ova ova preduzeća stečaj će značiti formalno-pravni postupak njihovog gašenja. Sa druge strane, preostalih 30 odsto preduzeća imaju izvestan poslovni kapacitet, koji mogu da iskoriste samo u uslovima stečaja", rekla je ona.

Prema njenim rečima, u tim firmama je, bilo kroz promenu delatnosti, znatan otpust duga, statusnu transformaciju ili kroz druge mere reorganizacije, potrebno rešiti strukturne probleme.

Jedino u zaštićenim uslovima koji se obezbeđuju pokretanjem stečaja moguće je sagledati realan poslovni kapacitet tih preduzeća, sa jedne strane i njihove stvarne dugove, sa druge, navela je Živanovićeva.

"Na toj osnovi je moguće pristupiti izradi plana reorganizacije ili ići u prodaju preduzeća ili njihovih funkcionalnih delova kroz povoljnije uslove, koje inače stečaj dozvoljava", objasnila je ona.

Govoreći o zaposlenima u tim firmama, savetnica ministra je podsetila da je Zakonom o budžetu za 2015. obezbeđeno 16 miliona dinara za rešavanje viška zaposlenih u preduzećima sa spiska Agencije za privatizaciju, što uključuje i ona nad kojima se pokreće stečaj.

U tom smislu, kako je rekla, svaki radnik može da računa na socijalni program koji se kreće u visini od 200 evra po godini staža. Za izvestan broj radnika, pokušaće se i prebacivanje u druge firme u kojima se javlja nedostatak kvalifikovane radne snage.

"Jedna od mera koja je već u praksi dokazana je moguća ponovna aktivacija radnika, u onim firmama koje stečaj iskoriste na pravi način i krenu u primenu sanacionih mehanizama bilo putem reorganizacije ili privatizacije iz stečaja", navela je Živanović.

Kao primer, ona je ukazala na firmu Mitros iz Sremske Mitrovice, koju je nedavno iz stečaja kupila Austriska firma Gelinger.

"Sada svi nekadašnji radnici ponovo rade u ovoj firmi, a sa realizacijom investicionog programa očekuje se i proširenje obima aktivnosti i zapošljavanje novih radnika", ukazuje ona.

Živanović je rekla da je stečaj u 188 firmi posledica duboke strukturne krize u koju su ta preduzeća odavno zapala i jedina mogućnost za izlazak iz takvog stanja.

"Pravo pitanje je zašto se dozvolilo da 188 firmi zapadne u takve strukturne probleme u poslovanju, koji se pri tom godinama ne rešavaju, već se gomilaju. A svako preduzeće je živ organizam. I dok je živo, pa makar to značilo i da se samo formalno tretira kao aktivno, to preduzeće košta. Ako je te troškove nemoguće pokriti iz prihoda firme, onda oni direktno ili indirektno padaju na teret budžeta", rekla je ona.

Živanovićeva je navela i da u Srbiji postoje ozbiljne predrasude o stečaju, koji se posmatra kao stanje u kome svi gube - radnici ostaju bez posla, firma se rasprodaje u delove, a poverioci su jednostavno u poziciji da otpisuju svoja potraživanja od stečajnog dužnika.

"E, to nije stečaj. To je samo krajnja situacija kada ni jedna druga mera sanacije, koja je pokušana, nije moguća. To je nezainteresovan, pasivan pristup stečaju", kazala je sagovornica Tanjuga.

Prema njenim rečima, u okviru Ministarstva privrede planirana je izrada novih i/ili izmene i dopune postojećih propisa i to čitavog paketa propisa kojima će se omogućiti aktivan pristup rešavanju problema nelikvidne privrede, a naročito stvaranju uslova za lakšu poslovno-finansijsku konsolidaciju preduzeća koja se nalaze u predstečajnoj fazi ili nad kojima se pokreće stečaj.

U tom cilju, dodaje, već su formirane tri radne grupe, One će se baviti izradom predloga izmena i dopuna Zakona o sporazumnom finansijskom restukturiranju, kojim će se prvi put omogućiti i preduzetnicima da koriste model legalne formalne finansijske konsolidacije.

Zatim, tu je Izmena i dopuna pravilnika u utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom i Izmena i dopuna pravilnika o načinu sprovođenja reorganizacije po unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR) i sadržini tog plana, a kojima će se u kratkom vremenskom roku svim preduzećima koja zapadnu u strukturne probleme olakšati korišćenje instrumenata sanacije bilo pre ili nakon pokretanja stečaja.