Privatizacija - Srbija

Tokom ove nedelje odluka da li će se spustiti cena za „Sava centar”

– „Sava centar” pravi gubitke. Samo u 2019. i 2020. godini gubici su iznosili 528 miliona dinara, odnosno oko 4,5 miliona evra. Od 2010. godine do danas, Grad Beograd je pokrivao oko 22 miliona evra gubitaka ovog preduzeća. Ako tome dodamo da „Sava centar” Gradu ne plaća porez na imovinu, dug iznosi oko 7,7 miliona evra. To sve znači da smo za deset godina uložili 30 miliona evra, a ovo preduzeće nije u boljoj situaciji u odnosu na onu od pre deset godina. Da bi se „Sava centar” rekonstruisao, potrebno je mnogo više novca, najmanje 50 miliona evra – rekao je Vesić.

On je dodao da je odluka Grada Beograda da se bavi samo onim delatnostima za koje je Ustavom i predviđeno da se bavi, a to su komunalne delatnosti, socijalne prinadležnosti i obezbećivanje osnovnih komunalnih uslova za život građana.

– Nema nijednog razloga da trošimo 30 miliona evra, što je inače vrednost izgradnje petnaest vrtića, u objekat koji taj novac ne može da vrati. Upravo zato smo i odlučili da raspišemo prodaju, ali uz dva uslova. Prvi je da objekat bude zaštićen, jer je u postupku proglašenja za spomenik kulture grada Beograda, što znači da je nemoguća promena namene. Takođe, na mestu „Sava centra” nije moguće graditi drugi objekat, osim renoviranja postojećeg, uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Drugi uslov je da se u „Sava centar” uloži najmanje 50 miliona evra, jer je naša procena da je to minimum koji je potreban da bi se ovaj centar doveo u red – naglasio je zamenik gradonačelnika, koji je dodao da je samo za zamenu stakala potrebno oko sedam miliona evra.

Prema njegovim rečima, samo rekonstruisan „Sava centar” u punom kapacitetu omogućava da Grad dobije bar tri do četiri nova hotela.

– Takav „Sava centar” će biti mesto gde će se održavati mnogi kongresi, a kongresni turisti su ono što mi želimo. Zato je naš cilj da nađemo privatnog investitora koji će uložiti finansijska sredstva u „Sava centar”, kako bi Grad imao više turista – rekao je Vesić.

Grad Beograd, kako je rekao, ne može da se upravlja prema željama privatnih investitora.

– Želimo da imamo što više investitora, ali smo ograničeni zakonom koji kaže da u odnosu na prvu procenjenu vrednost imamo pravo, ukoliko se niko ne javi na tender, da dva puta spustimo cenu za po dvadeset odsto. Jednom smo to uradili i niko se nije javio. Narednih dana ćemo doneti odluku da li ćemo to uraditi ponovo. Ako se opet niko ne javi, nemamo mogućnost da dalje spuštamo cenu, već se vraćamo na prvu početnu cenu i čekamo neka bolja vremena. Na taj način zakon reguliše prodaju državne imovine, a mi smo u obavezi da poštujemo zakon. Mislim da je važno da se investitor nađe i da „Sava centar” bude obnovljen jer ćemo na taj način, kao grad, imati više koristi. Kongresni turista u Beogradu ostavlja 600 evra dnevno, a običan turista oko 300 evra. To znači više posla za ugostitelje i hotele, ali i za otvaranje novih – rekao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je posebno naglasio da Grad može da dopusti ili da zgrade propadaju ili da ih uredi kako bi postale mesta u kojima će ljudi raditi i koja će biti na ponos grada.

– Kao što smo Beograđanku zaštitili, ni te zgrade niko ne može da ukloni. Zato i nema zainteresovanih, jer namena treba da ostane ista. Isti je slučaj bio i sa PKB-om, a sada se on razvija. Obaveza Grada Beograda je da obezbedi da „Sava centar” radi, a odlučili smo da to uradimo tako što ćemo pronaći privatnog investitora, uz uzslov da „Sava centar” ostane kongresni centar. Kupac mora da uloži sredstva u rekonstrukciju koju će izvoditi neke domaće kompanije – rekao je Vesić.

On je podsetio da je Beograd grad koji živi od turizma, te je izneo podatak da ga je u 2012. godini posetilo 809 hiljada turista, a prošle 2,2 miliona turista.