Privatizacija - Srbija

Treći pokušaj prodaje „Vršačkih vinograda”

Postoje svi uslovi da najavljena privatizacija, odnosno nova prodaja „Vršačkih vinograda”, bude doživljena po onoj narodnoj – treća sreća. Među 502 neprivatizovana preduzeća, čiju je prodaju oglasila Agencija za privatizaciju, 37 je poljoprivrednih, a jedno od njih i ova vršačka firma sa 240 zaposlenih. O zainteresovanim kupcima znaće se više tek od polovine septembra, do kada imaju rok za iskazivanje namera.

Sve što Vrščani očekuju od budućeg gazde je nastavak viševekovne tradicije proizvodnje grožđa i vina, ulaganjem u nove plantaže i modernu tehnologiju prerade slatkog zrna. 

Ishod dosadašnje dve prodaje, pomalo, onespokojava zaposlene i male akcionare, pa, otuda i bojazan od ponavljanja zle sudbine.  

U prvoj privatizaciji 70 odsto državnog kapitala „Vršačkih vinograda”, 2006. godine, kupio je konzorcijum većinskih vlasnika („Vinoprodukt Čoka” d.o.o. Subotica, TUP „Rodić MB KO” d.o.o. Kula i „Šećer Šafer” d.o.o. Beograd). Dve i po godine kasnije, prodaja je – poništena, jer, „kupac nije ispoštovao preuzete obaveze”. 

Drugi pokušaj prodaje, kineskoj firmi „Guan Nan”, nije ni završen potpisivanjem kupoprodajnog ugovora. Čak se oko ovog slučaja digla velika „prašina” u javnosti. Početna cena na prvom javnom nadmetanju, 26. jula, bila je 17,6 miliona evra. Cena u drugom krugu pala je na 51 odsto, odnosno, 8,9 miliona evra, da bi u trećem nadmetanju (sva tri u istom danu), njena vrednost bila svedena na svega 30 odsto, odnosno, oko 5,3 miliona evra.

Posle ovog nadmetanja, podsetimo, naložena je istraga, pa je ubrzo čitav pokušaj da se dobije gazda – „resetovan”.

Zajedničko za oba pokušaja su posledice, koje su za sobom ostavili postupci svih aktera, a naročito su razočaravajući oni koje je ostavio većinski vlasnik kapitala – država, od koje se očekivalo domaćinsko ponašanje, makar prema sopstvenoj imovini (72 odsto u odnosu na 28 odsto akcija malih akcionara).  

U međuvremenu je, krajem prošle godine, urađena nova procena kapitala, koja iznosi 29,5 miliona evra, od čega je neto vrednost (bez obaveza) oko 14 miliona evra.

Nova vrednost je i ovogodišnja berba. Računa se da će nova berba dati još oko šest miliona litara vina, uz trenutne zalihe od oko 9,5 miliona litara. Koliko će kupaca, međutim, da iskaže namere o kupovini, i kolika će cena biti postignuta, da li će biti nove procene kapitala, po kom modelu će se privatizacija obaviti... – ostaje tek da se vidi.

Dejan Nestorov, komercijalni direktor „Vršačkih vinograda” kaže da kompanija nema podataka o tome da li se Agenciji za privatizaciju neko do sada javio. Međutim, u kompaniji se radi kao da ovi problemi uopšte ne postoje. Pripreme u podrumskim kapacitetima su završene i sve je spremno za novi rod grožđa, čija se berba rane sorte „šasle”, očekuje već za desetak dana. U početku će biti angažovano stotinak radnika iz vršačkog kraja, a kad stignu poznije sorte, uposliće još oko 400 sezonaca sa juga Srbije, koji su tradicionalni berači u vršačkom vinogorju. Berba će trajati između 45 i 60 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova. Na plantažama od oko 1.100 hektara u rodu, očekuje se prinos od oko sedam tona grožđa po hektaru.

– Već dve godine nemamo pomoć države, koja se pravda da nema novca, a komercijalne banke odbijaju da nam odobre kredit, iako im nudimo kvalitetne garancije. Kažu da smo firma u restrukturiranju, „s neizvesnom budućnošću”. Sve finansiramo novcem od prodaje vina, pa i plate koje u toku dve godine nisu kasnile, uz revnosnu uplatu poreza i doprinosa, kojima punimo budžet države (većinskog vlasnika), kaže za „Politiku” direktor Nestorov, naglašavajući da su i prodaja i naplata vina smanjeni u odnosu na prošlu godinu.

Gotovo trećina ukupne godišnje prodaje vina nađe kupce u Kini, Australiji, Kanadi, Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Švajcarskoj, Češkoj..., a najviše u Crnoj Gori i BiH.