Privatizacija - Srbija

Umesto privatizacije nova podržavljenja preduzeća

Umesto godinama najavljivanje "ubrzane i konačne privatizacije" u Srbiji sada postoji više od 200 društvenih preduzeća, među kojima je i tridesetak u procesu podržavljenja, što većina domaćih ekonomista označava kao "netržišni i nereformski čin".

Profesor ekonomije Stanko Radmilović smatra, međutim, da sada samo mali broj ljudi ima neku približnu predstavu o tome da je u vrlo slabašnoj ekonomiji Srbije, državni sektor ekonomije, iako uveliko opustošen, opstao kao izrazito dominantan".
 
- Moglo bi se reći da je podržavljenje (preduzeća) bilo ispravna orijentacija, valjana alternativa za mahinacije i grabež nekadašnje društvene svojine -  tvrdi Radmilović koji je bio poslednji premijer srpske vlade, uoči raspada bivše SFRJ.

Takav Radmilovićev stav je objavljen, inače, na njegovom blogu, a bivši ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić početkom ove sedmice je objavio da će država preuzeti i većinsko vlasništvo u još jednoj velikoj domaćoj kompaniji.

Kako je objasnio Dinkić, Vlada Srbije je preuzela većinski udeo u "Simpu " iz Vranja, preduzeću sa oko pet hiljada zaposlenih, jer najveći proizvođač i izvoznik nameštaja ne može da izmiri poreske obaveze "teške" više od pet milijardi dinara.
 
Dinkić je ranije rekao da bi u krug ovih preduzeća mogle da se uskoro uključe i neke druge problematične firme u Srbiji sa takodje velikim brojem zaposlenih, a početkom ove godine je bio i inicijator praktičnog podržavljenja Železare Smederevo, a pre toga i Rudarsko topioničarskog basena Bor, nekon više neuspelih tendera da se ta kompanija proda zaintresovanim investitorima.
 
Ekonomiski analitičari podsećaju da je i Ustavom usvojenom 2006. godine u Srbiji i najvišim pravnim aktom zemlje formalno ukinuto društveno vlasništvo, ali je uprkos tome opstalo sve do sada, jer nije bilo zainteresovanih investitora za preuzimanje takvih firmi.
 
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Tanjug da je podržavljanje "Simpa" pogrešan potez vlade, jer se ne samo šalje loša poruka investitorima, već podstiču i druge firme u teškoćama da zatraže pomoć i "kišobran" države.

Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Ana Trbović je takođe oštar kritičar podržavljenja kompanija koje loše posluju i nisu u stanju da redovno izmiruju poreze i druge obaveze prema državi i zaposlenima.
 
Trbović je kritikujući odluku vlade da postane većinski vlasnik "Simpa", da "nije izvesno da će država, nakon takve promene, bolje upravljati tom kompanijom".

Prema rečima dekana FEFA, ekonomska teorija i praksa uglavnom ukazuju na državu kao neuspešnog vlasnika preduzeća, što se videlo i na mnogobrojnim primerima širom sveta.

Činjenica je, da sada u Srbiji postoji oko 560 hiljada radnih mesta u državnim preduzećima i javnom sektoru ekonomije koji obuhvataju približno trećinu svih zaposlenih, a finansiraju se iz državne kase.

Direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) , koja okuplja oko 36 hiljada uglavnom srednjih i manjih preduzeća, Dragoljub Rajić navodi za Tanjug da bi za Srbiju bilo optimalno da ima oko 200 hiljada manje zaposlenih u javno - državnom sektoru u odnosu na sadašnju brojku.
 
- Taj sektor u Hrvatskoj, koja ima bezmalo upola manje stanovnika nego Srbija, opslužuje oko 160 hiljada zaposlenih i to bi mogao da bude i dobar orjentir za Srbiju -  tvrdi Rajić.