Privatizacija - Srbija

Uskoro tenderi za MSK i RTB "Bor"

Od početka godine Vlada prikuplja pisma zainteresovanosti za fabrike hemijskog kopleksa i RTB "Bor". Kako je RTS-u potvrđeno već polovinom decembra raspisaće tender za Metanolsko-sirćetni kopleks u Kikindi, a u prvom tromesečju iduće godine i za Rudarsko-topioničarski basen u Boru. Zainteresovanih investitora za ta preduzeća ima i to najviše za privatizaciju kroz model strateškog partnerstava.

Kikindski Metanolsko-sirćetni kompleks radi po tržišnim uslovima, a poslovanje koči skupi gas koji im je osnovna sirovina. Vlada traži partnera koji će moći da investira u nove tehnologije i dugoročno stabilizuje proizvodnju.

"Imali smo jedan javni poziv pre nekoliko meseci gde smo tražili pismo o zainteresovnosti potecijalnih investitora i dobili smo nekoliko značajnih, razgovarali smo sa njima. Očekujemo da ćemo već krajem ovog meseca imati gotov tekst javnog poziva i očekujemo vrlo oštu konkurenciju", kaže ministar privrede Goran Knežević.

Pisma zainteresovnosti za strateško patnerstvo u RTB-u do sada su stigla od devet velikih rudrskih korporcija iz Rusije, Kine, Amerike i Kanade. Među njima je i "Ruska bakarna kompanija" koja je ove sedmice potvdila svoje namere da investira u Bor. U vlasništvu već ima dve topionice, pet rudnika i u Evropi 2019. otvoriće još jedan.

U Vladi kažu da interesovnje za Borski basen raste jer bolje posluje zahvaljujući reorganizaciji i većoj ceni bakra.

"Za nas je to dobro zato što nam treba dobra utakmica i treba nam jedan široki spektar ozbiljnih partnera koji imaju mogućnost da investiraju. Naša procena je da su minimalne investicije potrebne u RTB 'Bor' preko petsto miliona dolara", kaže ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Stručnjaci su saglasni da je najvažnije da se za sva strateška preduzeća što pre nađe održivo rešnje.

"Ono što se definitivno vidi jeste da vlada Srbije kada je u pitanju pronalazak eventualnog strateškog partnera vodi računa pre svega o fiskalnoj strani, da se vodi računa o ekonomskoj strukturi koja će pre svega imati budućnost, koja će zadržati radna mesta", kaže profesor ekonomije Vladimir Krulj.

Pored strateških u Vladi saopštavaju da ubrzano rešavaju i sudbinu ostalih preduzeća za privatizaciju. Pre tri godine, 2014. bilo je 560 takvih preduzeća, danas ih je 143, a do kraja godine računaju da će taj broj smanjiti na 120 preduzeća.