Privatizacija - Srbija

Većinski paket RTB-a "Bor" za 350 miliona dolara

Na sledećem „Kopaonik biznis forumu” RTB „Bor” najverovatnije neće biti tema panela o reformi državnih preduzeća, koji se iz godine u godinu ponavlja, budući da će rudarsko-topioničarski basen ove godine biti privatizovan.

Država će strateškom partneru RTB „Bor” ponuditi većinski paket, najavio je juče Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede na panelu posvećenom restrukturiranju državnih preduzeća.

On smatra da će privatizacija biti uspešna kao i privatizacija „Železare Smederevo” i da će biti predviđena dokapitalizacija od oko 350 miliona dolara, te da će država u skladu sa zakonom tri godine pratiti tu investiciju.

Prema njegovim rečima, to je najbolje rešenje za RTB i podsetio da je država ranije „oprostila 1,1 milijardu evra istorijskih obaveza koje su nagomilavane u tom preduzeću još iz vremena SFRJ”.

Navodeći „Železaru” kao primer uspešne privatizacije, podsetio je da je država za smederevsku čeličanu ranije izdvajala oko 110 miliona evra svake godine za pokrivanje gubitaka, dok sada pozitivno posluje.

Naveo je da je fizička proizvodnja u „Železari” povećana za 44 odsto, kao i prihod od prodaje za 77 odsto. „Dobar deo je i od rasta cene čelika, a i investicije su za skoro pet puta povećane u odnosu na period kada je Srbija bila vlasnik. Započeli su i investicioni ciklus.”

Trivunac je rekao da je za dobar deo državnih preduzeća privatizacija „nužno zlo, jer nema drugog izlaza”.Od 556 državnih preduzeća njih oko sto još čeka da promeni vlasnika, mada većinu očekuje stečaj. Očigledno je da restrukturiranje ovih firmi ne ide tako brzo kao što je očekivano, ali je činjenica da su pomaci napravljeni.

Milun Trivunac je izneo podatak da je na ta preduzeća od 2002. do 2013. godine potrošeno 923 miliona evra, a u poslednje četiri godine direktna davanja iznose oko 50 miliona evra.

„Mnoga od tih preduzeća već su u stečaju, neka su sprovela Unapred pripremljeni plan reorganizacije, ali ’Železaru’ najčešće navodimo kao primer dobre privatizacije”, rekao je Trivunac.

Tender za strateškog partnera za RTB „Bor” biće raspisan najkasnije u maju ili junu, najavio je juče ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i rekao da bi u toku ove godine mogao da bude izabran strateški partner, koji će morati da obezbedi oko 300 miliona dolara investicija.

Za RTB „Bor” su prema njegovim rečima zainteresovane velike kineske, ruske i kanadske kompanije, koje već mesecima prate poslovanje rudarsko-topioničarskog basena. RTB je u dobrom stanju i relativno je konsolidovan „sa dve noge na zemlji”, rekao je ministar.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, slaže se da su „Železara” i „Galenika” svetli primeri, ali ako se posmatra broj zaposlenih u preostalim preduzećima koja još čekaju kupce, jasno je da se restrukturiranje sprovodi manje uspešno.

„Ne mora ništa strašno da se desi ako preduzeće ode u stečaj. To se vidi na primerima IMT-a, IMR-a, Fabrike vagona iz Kraljeva. Izvesno je da za mnoge neće biti zainteresovanih privatnih investitora. Osnovna poruka je politika svođenja čistih računa”, rekao je Vučković.

Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu, smatra da se proces reformi mora ubrzati. Objašnjavajući zašto je dobro da bude završeno restrukturiranje i kakve koristi od toga ima, naveo je da su „Železnice Srbije” uštedele 30 miliona evra, dok je EPS naplatu povećao na 87 odsto, umesto nekadašnjih 50 odsto.

On je rekao da je EPS na dobrom putu reorganizacije, kao i da je predviđeno da do kraja 2019. iz te kompanije ode ukupno 5.000 radnika.

Ali, ovo javno preduzeće, prema njegovim rečima, i dalje ima višak zaposlenih, iako je iz tog preduzeća već otišlo 3.500 radnika.

„Promene idu u pravom pravcu, ali moramo da ubrzamo ceo taj proces. Na primer, tarife EPS-a sada su bolje definisane, ali i dalje nisu na nivou tarifa u EU”, kazao je on. Navodi da treba još poraditi na izlasku kompanija na berzu, kao i da je EPS ključni igrač u srpskoj privredi.

„Tu možemo najbolje da demonstriramo šta može da se uradi i koje su poteškoće, ali i da se na EPS-u može videti pozitivan uticaj ako se sve uradi dobro. Ne možemo još reći da je, kad je o EPS-u reč, čaša potpuno puna, ali krećemo se u dobrom pravcu”, istakao je Ndegva.

„Sviđa mi se to što je predsednik Srbije rekao da možemo da se vinemo kao raketa u svemir, ali moramo biti efikasniji da bismo to i ostvarili. Eto, to su sve benefiti reformi, one su na početku bolne, ali dugoročno donose veliku korist”, naglasio je Ndegva.

Tatjana Pavlović, finansijska direktorka EPS-a, rekla je da je to preduzeće prošlu godinu završilo u plusu od šest milijardi dinara.

„Elektroprivreda Srbije” pokrenula je velike investicije i na kraju procesa reformi 2020. godine tom preduzeću biće potrebno još proizvodnih radnika”, rekla je ona. U EPS-u trenutno ima oko 29.000 zaposlenih. Pavlovićeva ističe da je smanjivanje broja zaposlenih bolna tema i da je predviđeno da EPS od 2014. do 2020. smanji broj zaposlenih za 5.000, što je oko 15 odsto.

„Broj smo do sada smanjili za oko 3.000, preciznije 2.947, i to najvećim delom kroz stimulativne otpremnine. Postavlja se pitanje da li će EPS 2020. imati dovoljan broj radnika, pošto je obim posla jako veliki. Mi smo najveće energetsko preduzeće u Srbiji, ali i na Balkanu”, naglasila je ona.

Upitan koje je preduzeće najviše odmaklo u sprovođenju reformi Vladimir Vučković je odgovorio da su to „Železnice Srbije”, te da je u tom preduzeću za dve godine broj zaposlenih smanjen za 30 odsto, a masa zarada za 20 odsto.

„’Železnice Srbije’ su najpozitivniji primer. Zaista se tu najviše vide sprovedene reforme u finansijskim izveštajima. Sigurno da ima problema, ali su pohvale vredni rezultati. Broj zaposlenih je smanjen za 30 odsto, masa zarada je pala za 20 odsto, zatvorili su 1.000 kilometara pruge ili oko 12 odsto svih pruga. Nisu se čuli veliki otpori, a oko 3.000 ljudi otišlo je iz tog preduzeća”, naveo je Vučković.

„Srbijagas”, prema njegovim rečima, ima bolje rezultate koji nisu zagarantovani na duži rok, jer su bili povoljni odnosi cena imputa i gotovih proizvoda. Takođe, za EPS kaže da ima dobre rezultate, ali je to delom „palo s neba”, jer je u poslednje dve godine cena struje povećana za 11 odsto, a broj zaposlenih smanjen za 10 odsto, ali da se očekivala bolja slika nego što se može videti u finansijskom izveštaju.