Privatizacija - Srbija

Vlada nudila Jat Azerbejdžanu

Predstavnici Vlade Srbije nedavno su nudili Azerbejdžanu da kupi „Jat ervejz“, saznaje „Blic“ u ministarstvu ekonomije te bivše sovjetske republike.

Prodaju kompaniji koja nije iz Evrope, stručnjaci tumače kao poslednji pokušaj Vlade da nađe partnera nacionalnoj avio-kompaniji koja je prošle godine imala gubitak od 2,5 milijardi dinara, ima problem s viškom radnika i raspolaže dotrajalom flotom.

- Inicijativa za prodaju „Jata“ azerbejdžanskom „Azalu“ potekla je od Vlade Srbije. Mogućnost kupovine nismo odbacili. Sad detaljno analiziramo poslovanje „Jat ervejza“, strateške interese da kupimo srpsku avio-kompaniju i cenu - kaže izvor „Blica“ iz ministarstva ekonomije Azerbejdžana.

O strateškom partnerstvu dve kompanije, predstavnici Srbije i Azerbejdžana razgovarali su u junu tokom zvanične posete delegacije ove azijske zemlje Beogradu. Kompanije iz Azerbejdžana tada su pokazale zainteresovanost za privatizaciju preduzeća i luka u Srbiji, kao i za gradnju preostalih deonica koridora 10. Ambasador Azerbejdžana u Srbiji Eldar Hasanov najavio je novu posetu u toku septembra, koju će predvoditi ministri za ekonomiju i regionalni razvoj ove kavkaske države.

Rok za prij­a­vljivanje interesenata za kupovinu „Jat ervejza“ ističe 30. septembra. Upućeni, međutim, tvrde da su male šanse da srpska avio-kompanija nađe novog vlasnika. Vlada za „Jat“ nema ni plan B ukoliko tender propadne, što je jedan od razloga zašto ovu kompaniju nude skoro svim stranim delegacijama koje dolaze u Srbiju.

Predrag Vujović, bivši direktor kompanije, kaže da će domaća avio-kompanija teško naći kupca.

- Reorganizacija je izostala, pa se „Jat“ prodaje s privescima s kojima novi vlasnik ne bi znao šta da radi. Kompanija ima od 2.500 do 2.800 radnika i desetak aviona. Bilo bi u redu da prodajete toliku flotu sa 1.000 ljudi, ali šta će vam firma u kojoj imate višak zaposlenih i gde ćete sigurno imati socijalni problem - kaže Vujović.

Sagovornik „Blica“ se pita i šta bi Srbija i „Jat“ dobili ako Azerbejdžan dođe.

- Ako je interes da skinete bedu s vrata, onda je svaka ponuda dobra. Ključno je, ipak, da li želimo čuvene radničke linije s Nemačkom i Švajcarskom ili nešto treće. S druge strane, ne znam ni koliki je interes Azerbejžana. Preko nas se ne ulazi na evropsko tržište, a oni već lete Evropom - kaže Vujović.

„Azal“ leti i za sve važnije evropske destinacije - Moskvu, Pariz, London, Frankfurt, Amsterdam. U tom smislu nema potrebe da preko jedne evropske avio-kompanije traži mogućnost za prodor, a što su često srpski zvaničnici navodili kao prednost „Jat ervejza“.

Zanimljivo je takođe da se još ne zna ni kolika je procenjena vrednost kompanije, odnosno koliki se udeo prodaje i koliko za njega država traži. Kada je 2008. raspisan tender za ovu kompaniju, za 51 odsto akcija trebalo je platiti 51 milion evra. Stručnjaci navode da bi danas država trebalo da bude zadovoljna s mnogo nižom sumom.

Ekonomista Boško Mijatović kaže da je za „Jat“ jedino realno rešenje stečaj.

- Sa zastarelom flotom i velikim dugovima, za „Jat“ jednostavno nema zainteresovanih kupaca. Ova kompanija nema šta da ponudi. S politikom otvorenog neba, stare dozvole za sletanje i poletanje više nisu važne, a prodali su i poslovnu zgradu. Ostaje samo stečaj, a najave o potencijalnim partnerima i prodaji samo su političko-reklamna priča - kaže Mijatović za „Blic“.