Privatizacija - Srbija

Za 15 preduzeća moguća privatizacija do kraja godine

Od 85 preduzeća u nadležnosti Ministarstva privrede Srbije do kraja godine se može očekivati objavljivanje javnih poziva za privatizaciju njih 15, rekao je državni sekretar u ovom ministarstvu Dragan Stevanović.

On je rekao da su najbliža objavljivanju javnog poziva za privatizaciju MSK iz Kikinde, HIP Petrohemija, JAT Tehnika, JAT Apartmani, a poziv je moguć i za Krušik plastiku, kao i za još desetak preduzeća gde je realno da dodje do objavljivanja javnog poziva i da bi neka od njih mogla da novog vlasnika dobiju u toku 2019. godine.

"Ni za deo od preostalih 70 preduzeća nije nemoguće da objavimo javne pozive ove godine", rekao je Stevanović i dodao da su tu banje za koje se traži model za privatizaciju.

"Verujemo da ćemo s različitim institucijama u okviru Vlade Srbije naći model kako ćemo i koju banju da prodajemo zato što zbog imovinskih problema i imovinskog statusa nije moguće da to radi samo Ministarstvo privrede, možda će nešto biti radjeno i preko Direkcije za imovinu", rekao je Stevanović.

On je dodao da nije nemoguće da za neku od 11 banja u Srbiji koje se vode u portfelju Ministarstva privrede bude objavljen javni poziv za prodaju do kraja godine.

U nadležnosti Ministarstva privrede je i 13 preduzeća koja se nalaze na području Kosova i Metohije za koje "u ovom trenutku nije realno ni moguće očekivati postupak privatizacije", dodao je Stevanović.

On je naveo da je tu i 30-40 preduzeća koja imaju različite imovinske probleme, sudske postupke, parnice, restitucije i zbog tih okolnosti nije moguće da se udje u postupak privatizacije.

Tu su i preduzeća poput Simpa, Jumka i sličnih koji se nalaze u UPPR-u, za koja Stevanović ističe da je "jako vazno da nisu više na teretu budžeta i funkcionišu po tržišnim principima po kojima funkcioniše svako drugo privatno preduzeće"

"I za ova preduzeća je stav i opredeljenje da jednog dana bude objavljen javni poziv i da se nadju potencijalni investitori ili partneri, ali do tog trenutka, država je apsolutno relaksirana u smislu da li će ta preduzeća da rade i da li će radnici ostati na svojim radnim mestima", kaže Stevanović i dodaje da će period do tada biti iskorišćen da bi se ona spremila i učinila atraktivnim za potencijalne investitore.

Stevanović kaže da se generalno može biti zadovoljan privatizacijom u Srbiji, a posebno 2018. godinom, jer je rešen i sproveden postupak privatizacije možda za dva najveća izazova - RTB Bor i PKB.

Inicijalno, za Bor je država dobila 350 miliona dolara, a za PKB 120 miliona evra, a tek predstoje investicije.

"U naredne tri godine obaveza je Al Dahre, koja je sada vlasnik PKB-a, da potroši i investira preko 30 miliona evra, a mislim da je u ovom trenutku par meseci posle akvizicije vrednost investicija prešla 12 miliona evra, dok kada se govori o Boru, stav novih vlasnika je da će investirati oko 1,2 milijardi dolara, a ono što imamo indirektno kao saznanje s obzirom na širenje i kupovinu nekih drugih rudnika, odnosno kompanija od Kanađana, mislim da će vrednost investicija u reonu Bora i Majdanpeka prevazići dve milijarde dolara", rekao je Stevanović.

On je dodao da je to značajno za Srbiju jer će neki delovi države oživeti zahvaljujući ovim privatizacijama.