Najveće banke Velike Britanije povukle su iz evrozone milijarde funti sterlinga i smanjile kreditiranje evropskih partnera strahujući od mogućeg bankrota Grčke. "Standard Chartered" je povukla u poslednje vreme na desetine milijardi funti, a i druge vodeće britanske banke, uključujući i "Barclays" značajno smanjuju visinu kredita za banke evrozone."Standard Chartered" je sa tržišta međubankarskog kreditiranja evrozone povukla na desetine milijardi funti i za dve trećine skresala ukupna evropska ulaganja.
Najveće banke Velike Britanije povukle su iz evrozone milijarde funti sterlinga i smanjile kreditiranje evropskih partnera strahujući od mogućeg bankrota Grčke.
"Standard Chartered" je povukla u poslednje vreme na desetine milijardi funti, a kako piše "Sandej Telegraf" pozivajući se na visoke rukovodioce, i druge vodeće britanske banke, uključujući i "Barclays" značajno smanjuju visinu kredita za banke evrozone.
"Standard Chartered" je sa tržišta međubankarskog kreditiranja evrozone povukla na desetine milijardi funti i za dve trećine skresala ukupna evropska ulaganja, podseća ruska agencija Itar Tas.
Iste mere preduzela je i "Barclays", čije je rukovodstvo "sve više zabrinuto zbog mogućeg razvoj događaja u bankama koje ulažu velika sredstva u problematične evropske zemalje kao što su Grčka, Irska, Španija i Portugalija".
Prema objavljenom u aprilu preliminarnom izveštaju "Barclays", ulaganja u Španiji su bila na nivou od 6,4 milijardi funti prema 7,2 milijarde u junu prošle godine, dok je u Italiji banka smanjila ulaganja za više od 100 miliona funti.
Ovakve akcije bitanskih banaka samo pojačavaju verovatnoću nove kreditne krize u evropskom bankarskom sistemu, ističe "Sandej Tajms".
Nemačka i Francuska su ovih dana postigle dogovor oko uključivanja privatnih kreditora u akcije spasavanja Grčke. Međutim, ta mera mogla bi da iskomplikuje finansijsko stanje evrozone, čiji predsednik Žan Klod Junker smatra da bi privlačenje privatnih kreditora zaoštrilo dužničku krizu u celoj Evropi.
Ministri finansija evrozone su jutros odgodili donošenje odluke o odobrenju nove tranše pomoći Grčkoj od 12 milijardi evra, uz objašnjenje da će ta prezadužena zemlja prvo morati da uvede oštre mere štednje.