Svet - Srbija

Estonija od 1. januara "na evru"

Uprkos crnoj godini za evro, Estonija će se pridružuti zemljama jedinstvene valute kada izbije ponoć na početku Nove godine.

Baltička država će postati 17. član evrozone - najsiromašnjiji i najmanji - sa samo desetim delom jednog procenta učešća u ekonomiji bloka čiji je godišnji učinak 12.500 milijadi dolara, ali njeno učlanjenje ima simbolički značaj, jer pokazuje da taj najveći finansijski projekat Evropske unije i dalje ima perspektivu, uprkos najdubljoj krizi u svojoj 12-ogodišnjoj istoriji.

Estonija je obećala da će pomoći ostalim članicama evrozone u slučaju potrebe. Ministar finansija te zemlje Jurgen Ligi je nedavno izjavio da će njegova zemlja uskoro otpočeti pregovore sa Evropskom unijom o odobravanju garancija zajmova u visini do 130 miliona evra (174 miliona dolara) za spasavanje Irske , što predstavlja veliku obavezu za zemlju s državnim budžetom od svega šest milijardi evra (8 milijardi dolara).

Velika većina Estonaca i dalje smatra zajedničku valutu zone evra kulminacijom u 20 - ogodišnjoj integraciji te zemlje sa zapadnom koja je otpočela nakon što je Estonija stekla nezavisnost 1991. Mnogi Estonci, uprkos traumama koje je ove godine doživeo evro, i dalje vide ekonomsku korist od priključenja evro klubu.

"Bez svake sumnje, priključenje evrozoni je najznačajnije dostignuće ove vlade", izjavio je ranije ovog meseca premijer Estonije Andrus Ansip.

"Učlanjenje će doneti nova radna mesta, veće penzije i brži ekonomski rast. Doneće nam stabilnost", rekao je on. Analitičari ukazuju da se, ipak, moze smatrati značajnim što evroskepticizam u Estoniji nije šire zastupljen nakon ovogodišnjih loših vesti, uključujući spasavanje Grčke sa 110 milijardi evra (144 milijarde dolara) i paket pomoći od 67,5 milijardi evra (88 milijardi dolara) za Irsku, čija je ekonomija nekada u baltičkim zemljama smatrana za idealnu, na koju se treba ugledati.

Estonija je, po standardima zone evra, siromašna zemlja. Prosečna mesečna plata je u trećem kvartalu iznosila 760 evra (995 dolara), dok je nezaposlenost dostizala 15,5 odsto, u poređenju s prosekom u zoni evra od 10,1 odsto. Prošle godine je ekonomija te zemlje pretrpela rekordan pad od blizu 14 procenata, jedan od najvećih u 27-očlanoj EU.

Neki ekonomisti su smatrali da je Estonija, s obzirom na takav disparitet sa razvijenim članicama evrozone, trebalo da se uzdrži od priključenja i da se, umesto toga, koncentriše na zadržavanje niskih budžetskih deficita koji su regulisani propisima EU.

Pozitivno za Estoniju, koja je 2004. ušla u EU, kao i u NATO, je to što je ona bila model za fiskalnu disciplinu, ostvarujući budžetske suficite sedam godina uzastopce od 2002. Ta zemlja takođe ima najmanji javni dug po bruto domaćem proizvodu (BDP) od svih članica zone evra.

Prema mišljenju analitičara Kai Stukenbroka u agenciji "Standard&Purs", Estonija će moći da pruži EU "veoma pozitivan primer ekonomije koja je uz pomoć političke kohezije, održivih mera, odlučnih reformi i velike fleksibilnosti, uspela da prokrči put ka evrozoni".

Inflacija u Estoniji će, međutim, iduće godine verovatno porasti. Međunarodni monetarni fond je prognozirao da neće biti većeg poboljšanja kad je reč o nezaposlenosti zbog "neodgovarajuće kvalifikacije i slabe radne mobilnosti" među onima koji traže posao.

Uprkos tome, Estonci i strani biznismeni nalaze utehu u činjenici da se Estonija generalno smatra najuspešnijom od tri baltičke zemlje.

Druge dve baltičke članice EU, Litvanija i Letonija, kažu da će pokušati da uđu u klub evra 2014. godine.