Svet - Srbija

EU deli bankarske bonuse

Trinaest vrsta šampanjca i osam sorti ostriga na pladnju optočenom malinama i avokadom – redovna su ponuda za ručak u bankarskom srcu Londona, nedaleko od Liverpul metro stanice.

Elita mladih finansijskih trgovaca radnim danom malo posle podneva sjati se uz visoke stolove „Ostrige-šampanj bara” da u predahu razmotri najnovije rizične, ali basnoslovne transakcije usred globalne bankarske krize.

Prosečni mladi broker (obično do 28 godina) u londonskom Sitiju zarađivao je lane 65.000 funti mesečno. Redovna primanja njihovih veštijih vršnjaka često su i deset puta veća. Najnoviji „ferari”, lov sa sokolima u pustinjama Saudijske Arabije, letovanja na ostrvcima severnog Brazila... elita smelih evropskih bankara još ove godine moći će da plati od basnoslovnih godišnjih bonusa.

Razuzdano bogataškom stilu evropske bankarske elite dani su izbrojani – odlučila je ove sedmice evropska politička elita iz Brisela.

– Bankama već dve godine ne polazi za rukom da izvrše reformu sektora. Sada ćemo mi obaviti taj posao za njih – najavila je u sredu posle podne Arlin Mekarti, rukovodilac pregovaračke grupe o reformama bankarskih bonusa u Evropskom parlamentu.

– Dve godine od izbijanja globalne finansijske krize EU namerava da zavede nova pravila za isplaćivanje bonusa bankarima. Odučićemo bankare od preuzimanja vanrednih rizika, koji su i doveli do finansijskog haosa. Javnost zahteva da banke i finansijske institucije u poslovanju prednost daju stabilnosti i poslovima sa pokrićem, umesto galopa u korist sopstvene novčane bonus-dobiti.

Ako Evropski parlament usvoji predlog „Mekartijeve radne grupe”, evropski bankari će od Nove godine dobijati tek 20–30 odsto godišnjeg bonusa u gotovini. Ostatak nagrade za profitabilno žongliranje na međunarodnom finansijskom tržištu bankarima će biti isplaćivan za tri do pet godina, i to samo posle procene poslovanja banaka-poslodavaca u tom periodu.

Ostatak namenjenog bonusa, prema predlogu iz Brisela, stajaće bankama na raspolaganju za slučaj „neočekivanih gubitaka” koji su u dosadašnjoj fazi krize često pokrivani iz budžetske kase.

Novim administrativnim rezom briselske superdržave u bankarski sektor članice EU će propisivati kome od smelih bankarskih trgovaca na berzama pripada 20, a kome 30 odsto keš-bonusa „franko dlan”. Da spreči bežaniju bankara koji su svoje poslodavce zavili u crno rizičnim poslovima, a zatim uzeli raskalašne otpremnine i prebegli daleko, na drugo radno mesto, EU je spremila i predlog o ograničavanju „vanrednih isplata povodom penzionisanja” u bankarskom sektoru.

Paket predloga o drastičnoj izmeni isplata bankarskih bonusa, sa važenjem na teritoriji EU od 1. januara 2011. godine, iduće sedmice stiže na glasanje u Evropski parlament. U međuvremenu, predlog je već izazvao primetnu nervozu u bankarskim krugovima briselske familije ali i osetni optimizam u nekim drugim globalnim finansijskim centrima poput Njujorka, Hongkonga, Singapura, Dubaija...

– Predlog reformi evropskog bankarskog sektora otišao je predaleko. Na međunarodnom planu već postoje preporuke Bazelske bankarske komisije. Smatramo da nije na društveno-političkim strukturama da propisuju brojke i procente.

Banke su u stanju da same regulišu pravila. Ukoliko ostatak međunarodnog finansijskog sektora ne isprati evropsko ograničavanje primanja u bankarskom sektoru, ćar će imati drugi poput Njujorka, Singapura, Hongkonga... – upozorio je Gvido Ravoe, generalni sekretar Evropske bankarske federacije.

Naviknuti na visoke zarade i bonuse, talentovano smeli evropski bankari već pakuju kofere, nagoveštava londonski „Fajnenšel tajms”.

Ko ostane baviće se evropskom dužničkom krizom za daleko manje pare od krema koji je učestvovao u njenom nastajanju.