Svet - Srbija

EU dogovorila paket kriznih mera

Lideri Evropske unije su na dvodnevnom samitu, koji je održan u Briselu, dogovorili novi paket antikriznih mera, ali su morali da odgode povećanje obima fonda za pomoć prezaduženim članicama i da priznaju novu opasnost od kolapsa portugalske vlade.

Unija, koja se bori da stane na kraj dužničkoj krizi koja besni već godinu dana, i navela je Grčku i Irsku da zatraže finansijsku pomoć, obećala je uoči upravo završenog samita da će na njemu predstaviti sveobuhvatno rešenje, ali do toga ipak nije došlo.

Plan je osujećen neočekivanom ostavkom portugalskog premijera Žozea Sokrateša dan uoči sastanka, nakon što nije dobio podršku parlamenta za mere stroge štednje. Nesigurnost u drugim članicama evrozone, poput Finske i Irske, je takođe sprečila lidere EU da dogovore osnovne elemente plana.

"Evro je preživeo ključni test, ali ima još dosta toga da se uradi", izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel i dodala da blok treba da "okaje grehe iz prošlosti".

"Ovo je jedan sveobuhvatan paket mera, za kojeg mislim da predstavlja veliki korak napred. Vreme će pokazati da li će on biti dovoljan", istakla je Merkelova.

Pored toga, lideri Unije su postigli dogovor o finansiranju Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM), nove bezbedonosne mreže koja će postati funkcionalna sredinom 2013. Samit je ipak podbacio po nekim pitanjima, navode analitičari.

Iako su se lideri početkom meseca u principu dogovorili da će povećati obim Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) na 440 milijardi sa 250 milijardi evra, morali su da odgode donošenje te mere za sredinu godine, zbog predstojećih izbora u Finskoj.

Dogovor o pomoći prezaduženoj Irskoj je takođe odložen do objave rezultata stres-testova banaka sledeće sedmice, koji bi mogli da pokažu naglo pogoršanje stanja tamošnjih posrnulih finansijskih institucija.

Prisutna je zabrinutost da će irskim bankama možda biti potrebno više od 35 milijardi evra, koliko je za njih izdvojeno u sklopu prošlogodišnjeg paketa pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda.

Očekuje se da će Portugalija biti sledeća zemlja u evrozoni kojoj će nakon Grčke i Irske biti potrebna pomoć da bi izbegla bankrot. Premijer Sokrateš, koji je prisustvovao samitu u Briselu, iako je veče uoči njegovog početka podneo ostavku na tu funkciju, ponovio je da se i dalje protivi tome da njegova zemlja zatraži pomoć.

Pošto vanredni izbori u Portugaliji ne mogu biti održani pre isteka roka od dva meseca od pada vlade, odluka o traženju pomoći ne može biti donesena pre maja, što znači da se tržišta suočavaju sa dodatnim nedeljama neizvesnosti, istakli su analitičari.