Svet - Srbija

EU planira da spasava banke koje ne polože stres-test

Članice Evropske unije će podržati banke koje ne polože stres-test ukoliko one ne budu mogle da tokom šestomesečnog perioda privuku kapital investitora, navedeno je u nacrtu dokumenta u koji je Rojters imao uvid.

Taj projekat, koji u utorak treba da bude odobren na sastanku ministara finansija EU, predstavlja odraz oštre promene stava kreatora politike Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20) koji su posle finansijske krize obećali da poreski obveznici nikada neće morati da ponovo spasavaju banke.

Evropska uprava za bankarstvo treba iduće sedmice da objavi rezultate najnovijeg stres-testa 91 vodeće banke u EU, u okviru novog pokušaja da uveri investitore da su se evropske banke uspešno oporavile da bi mogle da se odupru budućim šokovima. Ta najnovija runda stres-testova smatra se strožom od prethodnih, u kojima ih nekoliko banaka nije položilo, a ministri finansija sada prave planove na koji način da se izbore s posledicama nove provere banaka.

Kreditne institucije koje budu na ivici da ne polože test biće stavljene na listu za nadgledanje za slučaj da se njihova situacija dalje pogorša, ukazano je u dokumentu. Tim bankama će biti dat rok do kraja septembra da donesu plan za poboljšanje svojih finansija i zatim još tri meseca za ostvarenje tog plana.

Vest da su vlade članica EU izgleda ozbiljne kad je reč o podršci banaka koje ne uspeju da ostvare osnovni kapital od pet odsto u slučaju nepovoljnog scenarija na tržištima "još više pojačava pritisak na periferne članice zone evra, primoravajući ih da donesu mere ne samo za povećanje svojih budžeta, već i za podsticanje svojih bankarskih sektora, što one sebi ne mogu da dozvole", ukazao je analitičar Mark Osvald u kompaniji "Monjument sekjuritis".

Na te vesti je razlika u prinosu između 10-godišnjih italijanskih i odgovarajućih orijentacionih nemačkih obveznica dostigla nove maksimume u istoriji evra usled strahovanja da bi zemlje koje su već fiskalno slabe, kao što je Italija, morale da zavuku ruku u džep da bi spasavale banke koje su pale na stres-testu.

Akcije italijanske banke "UniKredit" oslabile su više od pet odsto kao posledica bojazni da bi Italija mogla da bude uvučena u dužničku krizu koja je već primorala Grčku, Irsku i Portugaliju da uzmu medjunarodnu pomoć za spasavanje. "UniKredit" je jedina velika italijanska banka koja još nije objavila da povećava nivo kapitala.

Prema nacrtu dokumenta, planovi za privlačenje kapitala treba prvenstveno da budu zanovani na "merama koje se odnose na privatni sektor, uključujući nerasporedjenu zaradu, privlačenje dodatnog akcionarskog kapitala ili visokokvalitetne hibridne instrumente privatnih investitora, prodaju aktiva, integracije". Ukoliko potraga za privatnim kapitalom ne urodi plodom, tada vlade treba da budu spremne da se umešaju.

- Ako određene banke ne budu mogle da ostvare pouzdan plan za privlačenje kapitala do određenih rokova, vlada će biti spremna da preduzme neophodne mere kako bi pružila podršku finansijskoj stabilnosti - ukazano je u dokumentu.
 
Zvaničnici, ipak, prave planove za "vanredni slučaj" ako napori za rehabilitaciju neke banke ne postignu uspeh i ona ugrozi širu stabilnost, predlažući "proces mirnog restrukturiranja i razbijanja".

U okviru novog stres-testa proveravano je u kojoj meri je osnovni kapital, na koji se banke oslanjaju, u stanju da apsorbuje gubitke, kao što su neotplaćeni zajmovi u uslovima ekonomskog slabljenja ili sniženja cena nekretnina. Testovi će takođe pokazati kako će reagovati banke u slučaju da vladine obveznice koje poseduju, koje su emitovale zemlje, kao što je Grčka, izgube vrednost.

Banke čija adekvatnost kapitala u okviru stresnog scenarija bude iznad, ali blizu pet odsto, takođe će biti podvrgnute specijalnom nadgledanju kako bi se osiguralo da ne dođe do neočekivanog pogoršanja njihovog kapitala.
 
Prethodni stres-testovi banaka u EU uglavnom su smatrani preblagim, budući da su ih prošle godine položile sve irske banke, samo nekoliko meseci pre nego što su EU i Međunarodni monetarni fond morali da spasavaju njih i celu Irsku.