Evropske banke su se na drugoj aukciji jeftinih trogodišnjih zajmova Evropske centralne banke (ECB) zadužile za još 529,5 milijardi evra, više nego što su tržišta očekivala. To budi nadu da će porasti kreditni plasmani prema kompanijama, dok bi se troškovi zaduživanja država trebali i dalje smanjivati.Ukupno 800 banaka pozajmilo je novac na aukciji. Zajmovi sa rokom vraćanja do tri godine poslednji su pokušaj ECB da suzbije dužničku krizu u evrozoni.
Evropske banke su se na drugoj aukciji jeftinih trogodišnjih zajmova Evropske centralne banke (ECB) zadužile za još 529,5 milijardi evra, više nego što su tržišta očekivala.
To budi nadu da će porasti kreditni plasmani prema kompanijama, dok bi se troškovi zaduživanja država trebali i dalje smanjivati.
Ukupno 800 banaka pozajmilo je novac na aukciji. Zajmovi sa rokom vraćanja do tri godine poslednji su pokušaj ECB da suzbije dužničku krizu u evrozoni.
Zajmovi su dodeljeni uz kamatu koja se izračunava kao prosek ECB-ovih ključnih kamatnih stopa na sedmičnim operacijama refinansiranja u naredne tri godine. Trenutno ona iznosi rekordno niskih jedan posto.
Banke mogu kredite otplatiti u celosti ili delomično kad god žele nakon što prođe prvih godinu dana. One su dužne ponuditi instrumente osiguranja naplate, a to su obično obveznice ili drugi vrednosni papiri kojima može da se trguje.
U ECB-u se nadaju da će vrlo jeftini, dugoročni zajmovi u neograničenim iznosima doneti dosta koristi, pri čemu izdvajaju jačanje poverenja u banke, ublažavanje pretnje nestašice kredita i podsticanje banaka na kupovinu italijanskih i španskih državnih obveznica.