Franak luduje

Bez autora
Jun 16 2011

Situacija sa grčkom ekonomijom i neodrživošću američkog duga ove nedelje je dovela investicionu zajednicu u toliku paniku da su bežeći iz evra i dolara juče švajcarski franak lansirali do najveće ikada zabeležene vrednosti od 1,1956 franaka za evro.Posledično, „švajcarac“ je juče naglo skočio i u odnosu na srpsku valutu, zaustavivši se tek na nivou od 83,6594 dinara. Ovoliko jačanje franka zabrinulo je švajcarsku centralnu banku, koja je zato odlučila da svoju referentnu stopu, tromesečni libor, zadrži na dosadašnjem nivou od 0,25 odsto.

Franak ludujeSituacija sa grčkom ekonomijom i neodrživošću američkog duga ove nedelje je dovela investicionu zajednicu u toliku paniku da su bežeći iz evra i dolara juče švajcarski franak lansirali do najveće ikada zabeležene vrednosti od 1,1956 franaka za evro.

Posledično, „švajcarac“ je juče naglo skočio i u odnosu na srpsku valutu, zaustavivši se tek na nivou od 83,6594 dinara.

Ovoliko jačanje franka zabrinulo je švajcarsku centralnu banku, koja je zato odlučila da svoju referentnu stopu, tromesečni libor, zadrži na dosadašnjem nivou od 0,25 odsto. Za ekonomiju ove alpske države tolika apresijacija valute ne donosi mnogo dobrog, pošto izvoz počinje da trpi posledice, budući da zbog snažnog franka švajcarski proizvodi, računato u evrima, dolarima i svim drugim valutama, postaju sve skuplji. S druge strane, jak franak je pomogao u obuzdavanju „uvozne“ inflacije, ali niske kamatne stope sada počinju da vrše pritisak na rast cena, tako da se Švajcarska narodna banka (SNB) nalazi između čekića i nakovnja.

Predsednik SNB-a Filip Hildebrand najavio je da neće biti novih intervencija kako bi se sprečilo dalje jačanje franka, što i ne treba da čudi kada se zna da je centralna banka prošle godine zabeležila gubitak od čak 21 milijardu dolara, kupujući ogromne količine deviza u bezuspešnom pokušaju da spreči galopirajuću apresijaciju svoje valute.

Od 2008. do kraja 2010. devizne rezerve SNB-a povećale su se sa 50 na čak 200 milijardi franaka vrednosti, zahvaljujući tome što je banka intervenisala kupovinom deviza, što je dovelo do gubitaka kada je evro počeo da slabi.

Švajcarski franak važi za sigurno utočište investitorima u periodima nestabilnosti, zbog čega je od početka krize ta valuta skoro neprestano jačala. Određeno smirivanje očekivalo se nakon što je prošao najjači udar na banke posle sloma američkog tržišta nekretnina, ali je hroničan talas problema sa Grčkom, astronomskim dugom SAD-a i strahom od ekonomskog kraha u Portugalu i Španiji ponovo doveo do jagme za „švajcarcima“.

Zbog toga je tokom prošle godine franak ojačao za 16 odsto u odnosu na evro i čak 33 odsto u odnosu na dolar.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik