Centralna banka Švajcarske odlučila je da reši problem precenjenog franka vezivanjem kursa te valute za evro - jedan evro se ubuduće ne sme menjati za manje od 1,20 franaka. Bez obzira na rizik, banka će kupovati neogranične sume evra da bi održala fiksiranu vrednost.Centralna banka je saopštila da je odluku donela zbog tekuće ogromne precenjenosti švajcarskog franka. Evro, koji se menjao za oko 1,10 franaka pre saopštenja banke, odmah je skočio na nešto iznad 1,20.
Švajcarska nacionalna banka odlučila da veže kurs franka za evro. Evro može vredeti minimalno 1,20 franaka. Odmah potom, na finansijskim tržištima pala vrednost franka. Bankari, ipak, ocenjuju da je tržište i dalje nesigurno.
Centralna banka Švajcarske odlučila je da reši problem precenjenog franka vezivanjem kursa te valute za evro - jedan evro se ubuduće ne sme menjati za manje od 1,20 franaka.
Bez obzira na rizik, banka će kupovati neogranične sume evra da bi održala fiksiranu vrednost, ističe se u saopštenju te institucije. Centralna banka je saopštila da je odluku donela zbog "tekuće ogromne precenjenosti švajcarskog franka".
Evro, koji se menjao za oko 1,10 franaka pre saopštenja banke, odmah je skočio na nešto iznad 1,20.
Švajcarska nacionalna banka saopštava da precenjenost franka sadrži "akutnu opasnost za švajcarsku privredu", koja zavisi od izvoza i turizma.
Banka dodaje da "više neće tolerisati" kurs ispod minimalnih 1,20 franaka, koji je "i dalje visok".
Tokom proteklih mesec dana, Švajcarska nacionalna banka je, smanjenjem osnovnih kamata pokušala da se izbori sa problemom precenjene valute, a najavljivano je da će krajnja mera biti vezivanje kursa franka za evro.
"Zbog jakog franka, švajcarska privreda trpela je proteklih šest nedelja. Tržište valuta je poludelo, nedeljama smo bili udarna vest. Ovo smo dugo čekali", kaže analitičar Martin Nef iz Švajcarske
Tržište i dalje nestabilno
Bankari ocenjuju da je tržište i dalje nesigurno.
"Banke treba da daju novac privredi, a rade suprotno. Deponuju ga u Evropsku centralnu banku. To nosi rizik od nove recesije, ako političari ne urade svoj deo posla", kaže analitičar Robert Halver iz Nemačke
Bankare zabrinjava dužnička kriza u Evrozoni. Neizvesno je da li će nemačka vlada, krajem meseca, u Bundestagu dobiti većinu za novu pomoć prezaduženoj Grčkoj.
Sve su glasniji zahtevi da Grčka, Španija i drugi veliki dužnici napuste Evrozonu. Vlada u Berlinu to odbija, plašeći se domino-efekta.
"Zemlje koje imaju velike dugove moraju da sprovedu korenite reforme. Inače im nikakva pomoć neće vredeti", kaže ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble.
Da bi stabilizovala evro i dozvolila sebi da spasava slabije članice Evrozone - francuska vlada predložila je plan štednje od 11 milijardi evra.
"Francuskoj ne preti nova recesija. Vlada paralelno radi na smanjenju budžetskih troškova i privrednom rastu", kaže ministar finansija Francuske Fransoa Baroan.